Đorđe Mikić „NOVOPAZARSKI SANDŽAK U TURSKIM PARLAMENTARNIM IZBORIMA 1908. I 1912. GODINE“

Views:
54

U svim prekretnim i kriznim momentima 19. i početkom 20. veka Novopazarski sandžak bio je bremenit burnim unutrašnjo-političkim zbivanjima i sve prisutniji u međunarodnim kombinacijama zainteresovanih susednih država. Tu je karakteristično vreme istočne krize 1875-78. kad se zbio veliki ustanak hrišćana protiv turske vlasti, ,koji nije donio oslobođenje, usled odluka Berlinskog kongresa, kojim su ove oblasti date Austro-Ugarskoj pod okupaciju, a koje je ona kasnije zaposela. Od tada pa do mladoturske revolucije i aneksione krize u Sandžaku su se odvijali znatni događaji. U njima se u ovom mestu koncentrisalo i ispoljavalo toliko protivrečnih interesa koliko je bilo različitih unutrašnjih snaga i spoljnih političkih kombinacija na ovom delu Balkana. Unutrašnjo-političke protivrečnosti manifestovane su kroz niz socijalnih buna. Kriza društvenih odnosa prisutna je i u vreme parlamentarnih izbora za turski parlament u Carigradu, kad su različite snage gurnule svoje kandidate u Parlament. Novi vlastodršci u turskom carstvu, mladoturci, koji su došli na vlast kroz mladotursku revoluciju, naročito su polagali interesovanje za izborni uspeh svojih kandidata u ovoj krajnjoj tački carevine prema Evropi. U članku se obrađuju parlamentarni izbori koje su mladoturci sproveli po svom dolasku na vlast i zavođenju parlamentarizma 1908. i izbori 1912. kada su mladoturci ušli u političku krizu i kada su pokušali prevremenim parlamentarnim izborima da se iz nje izvuku, ali u tome nisu imali uspeha. Novoizabrani parlament je bio ponovo raspušten, posle pada mladoturske vlade, a ubrzo je došlo i do balkanskih ratova i uništenja turske vlasti u evropskom delu carstva.

 

I) IZBORI 1908. GODINE

Izbori u novopazarskoj kazi

 

Pošto je novopazarska kaza u administrativno-upravnom pogledu pripadala prištinskom sandžaku, glasači u ovoj kazi imali su da biraju poslanike za ovaj sandžak. U toku ovih izbora, novopazarska kaza bila je izdeljena na devet izbornih mesta za izbor poverenika, koje je narod birao a koji su u drugom krugu birali poslanike za parlament.[i] Izborna mesta su bila: u Novom Pazaru, Mitrovoj Reci (Deževi), Vračevima, Beluću, Rogozni, Osaonici, Jošanici, Pešteri i Radonorcu. U ovim mestima biran je 21 poverenik, od kojih su pravoslavni dobili 8 i to u Beluću 2, u Mitrovoj Reci 3, a po jednog u Vračevima, Rogozni i Osaonici, a ostali poverenici bili su muslimanski.[ii] U Vračevima Srbi su imali još jednog poverenika i to Milovića iz Glušca, ali turska vlast nije bila sa tim zadovoljna i ona je saopštila Miloviću da će mesto njega poverenik da bude Musliman Adžem, iako je za njega glasalo samo 12, a za srpskog kandidata 560.[iii] Izbori u početku bili su slobodni i kao takvi obavljeni su u Mitrovoj Reci, Vračevima i Beluću. Ali kad je turska vlast videla da će muslimani da ostanu u manjini, zbog njihove neaktivnosti, ona je na izborima u ostalim mestima počela da vrši pritisak. Na izbornom mestu u Jošanici, Muslimani su bili naoružani. Imajući ovo u vidu srpski carinik sa Raške, Tasa Filipović, kaže: „Vlast glasačima daje martinku umesto izbornog zakona”.

Ovde su prisutni muslimani ispod 25 godina glasali tako što im je davano po nekoliko glasačkih listića, ocu i za sinove i za njega i obratno, iako nisu bili prisutni. Na ovaj način glasanje umesto da bude neposredno, što je propisivao Izborni zakon, bilo je posredno. Zbog ovoga su Srbi drugog dana glasanja napustili biralište usled čega izbori nisu bili obavljeni. Ali vlast je naredila da se izbori ponove. U isto vreme ona je umesto prote Tome Protića i učitelja Save Konića odredila da izborima prisustvuje jedan nepismeni Srbin. Na ovaj način došla je vlast u ovom drugim izborima do željenog cilja, tj. izabrani su poverenici samo Muslimani. Protu Tomu vlast je uzela na odgovornost zbog toga što je, navodno njegovom krivicom, pokvaren izbor. U gradu Novom Pazaru sve poverenike su dobili Muslimani pošto su bili brojniji od Srba. I na Pešteri i u Radevcu Srbi nisu računali na izbor poverenika, jer je tamo isključivo muslimanski živalj. Prema brojnoj nadmoći Muslimana, oni su trebali da dobiju poverenike u Novom Pazaru, Pešteri i Radevcu, a Srbi u Mitrovoj Reci, Vračevima i Beluću, a da podele glasove u Rogozni, Osaonici i Jošanici, čime bi Srbi bili u većini.[iv] vako Muslimani su dobili 13, a Srbi 8 poverenika.

Izbori su bili praćeni i incidentima. U Osaonici i Merćezu, izbornim mestima za nekoliko obližnjih sela, turska vlast je htela da bira samo jednog svog predstavnika, iako je bilo preko 1.400 glasača. Protiv ovoga je protestvovao srpski učitelj Lazar Ugljarević, ali bezuspešno. Kad je doneo naredbu Srpskog odbora iz Novog Pazara, Srbinu, čuvaru kutije, da prekine rad ako se ne glasa za tri poverenika, Muslimani su silom izbacili učitelja iz hana.  Ne zna se tačno koliko su koji od kandidata za poslanike prištinskog sandžaka dobili glasova u novopazarskoj kazi.

 

Izbori u pljevaljskom i sjeničkom sandžaku

 

Izbori u pljevaljskom i sjeničkom sandžaku odvijali su se u kompromisnim i prioritetnim interesovanjima izbornog uspeha Srbije u Makedoniji i mladoturskog uspeha u ovim dvama sandžacima, kao najisturenijim oblastima turskog carstva prema Evropi. Naime, Srbi u ovim sandžacima u izborima za carski parlament imali su po zamisli Srbije da budu žrtvovani u interesu srpskog uspeha u Makedoniji. Srbija se u tome rukovodila svojim povoljnijim prilikama koje su vladale u ovim dvema pokrajinama. Za razliku od Makedonije, kaže austrougarski konzul u Mitrovici, Srbi u Sandžaku su bili oslobođeni briga oko zaštite svoje imovine od drugih hrišćanskih nacionalnosti, te su prema tome, oni trebalo da budu i manje zainteresovani za izborni uspeh.[v] To je značilo, da bi organizacija Srba u Turskoj sa sedištem u Skoplju postigla izborni uspeh u Makedoniji, morala je žrtvovati gornje krajeve, za koje se držalo da su bili nesumnjivo pod političkim uticajem Srbije, te to nije toliko bilo potrebno dokazivati i izborom poslanika u tom kraju, kao u Makedoniji.

Opet mladoturci iz svojih partijsko-političkih interesa pokazivali su posebnu želju da njihovi kandidati budu izabrani u Sandžaku. Takva politika Srba i mladoturaka u ovom kraju Carevine olakšavana je izbornim sporazumom u Skoplju između srpske i mladoturske organizacije, po kojem se srpska organizacija obavezala da će njeno stanovništvo u ovom kraju da potpomogne u izborima mladoturske kandidate. Zbog ovoga po završetku izbornih pregovora Srba i mladoturaka u Skoplju, konzul Balugdžić molio je Ministarstvo inostranih dela da naredi carinicima Javora i Raške da Srbi pljevaljskog i sjeničkog sandžaka ne ističu zasebnog kandidata i da u izborima strogo izvršavaju naredbe Centralnog odbora iz Skoplja.[vi]

Ali, iako se Centralni odbor Srpske demokratske lige složio sa gubitkom poslaničkih mandata u Sandžaku, aneksija Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske uticala je da Srbija pokaže pažnju i na izbor Srba poslanika u sandžaku, prvenstveno u Pljevljama. O ovome ministar Milovanović piše: „U vezi sa jučerašnjom depešom molim javite jeste li mogli osigurati izbor jednog Srbina u Sandžaku. Na to moramo položiti vrlo veliku važnost i zbog drugih životnih nacionalnih pitanja. Ako to nije postignuto produžite nastojati ako treba Mladoturcima izneti da ja nalazim da to zahtevaju imperativno i srpski i turski interesi. Do Vašeg odgovora ništa se neće narediti ni Pljevlju ni Sjenici”.[vii]

U jednom drugom Milovanovićevom telegramu stoji: „Ponovo Vam naglašavam da mi moramo pitanju o predstavništvu u Sandžaku dati vrlo veliku važnost i zbog drugih naših dubokih nacionalnih interesa. Prema tome, Vi biste, g. konzule, imali da učinite sve što do Vas stoji na nadležnom mestu, kako bi smo došli do povoljnog rezultata u ovoj stvari. Ja vas ovlašćujem da izjavite mladoturcima, ako treba, da ja nalazim da imperagivno zahtevaju i srpski i turski interes da narod pljevaljskog sandžaka dobije jednog Srbina za svoga predstavnika u parlamentu. Očekujući izveštaj o rezultatu Vaših koraka, kako specijalno po ovoj stvari, tako i detaljno objašnjenje zaključenog sporazuma, koje me najviše interesuje, i pitanje: da li mi ne smemo uopšte imat i više poslanika no što je ugovoreno, ili je ugovoreni broj samo broj koji nam se kao minimum garantuje. Ja nisam nikakve naredbe izdao ni Pljevlju ni Sjenici prema Vašoj molbi. To ću učiniti tek pošto dobijem ova obaveštenja”.[viii]

Na ovo je konzul Balugdžić upozoravao Ministarstvo, da se u pitanju poslanika ne može apsolutno ništa sa srpske strane samostalno preduzimati mimo utvrđenog sporazuma, da bi svakim takvim postupkom srpski sporazum odmah bio bez važnosti. Srbi sami bez zajednice sa mladoturcima ne bi mogli postići nikakav uspeh da je srpska organizacija primila program mladoturaka i da se za to pri izborima Srbi i mladoturci imaju ponašati kao članovi jedne političke stranke. Dalje Balugdžić je istakao da je u srpskom mladoturskom izbornom ugovoru izričito naglašeno, da svako pojedinačno isticanje kandidata u pojedinim mestima, ni sa srpske ni sa mladoturske strane, nije moglo da se izvodi, a da to ceo sporazum ne poništi. Zato je on i naglašavao, da razume se Ministarstvo ne može biti potpuno zadovoljno postignutim sporazumom pregovora kojim su pojedini srpski nacionalni interesi žrtvovani (Sandžak) onim najpretežnijim (Makedonija) i isticao, da tako nije učinjeno do sporazuma ne bi došlo, a samim tim ni do kakvog srpskog izbornog uspeha, naglašavajući da se ništa više preko dobivenih ustupaka ne može učiniti i da je sve što je dobiveno postignuto sa najvećom mukom.

Iz ovih razloga, ističe Balugdžić dalje za Pljevlja i Sjenicu i druga mesta u Gornjim krajevima, nema ni malo mogućnosti da se menja doneto rešenje prilikom sporazuma. On je još napomenuo i tu teškoću što su i Pljevlja i Sjenica birali samo po jednog poslanika, te zbog toga ni mladoturci ne smeju da dozvole da i taj jedan poslanik bude druge narodnosti, imajući u vidu svoj politički položaj kao vladajuće stranke u carevini koja je tek došla na vlast.[ix]

Sa izbornim sporazumom nisu se slagali sandžački Srbi. Kandidovanjem muslimana za poslanike izazvalo je njihovo veliko nezadovoljstvo. Zbog ovog su oni uputili predstavnike na Javor kod carinika Jankovića da se interesuju za poslaničke kandidate. Na carinikovo obaveštenje ministranstvu, ono mu je odgovorilo da se u pitanju o kandidatima preporuči delegatima da se sporazumevaju sa Centralnim odborom u Skoplju i da se pokoravaju njegovoj naredbi.[x] I okružni odbori srpske narodne organizacije u Pljevljima i Sjenici pre sporazuma u Skoplju insistirali su na po jednom mandatu. Oni su posle dogovora okružnih odbora sa crkveno-školskim organizacijama podneli predlog Centralnom odboru u Skoplju da oni traže da idu sami na izbore.[xi] I u toku izbora i izbornih priprema Srbi u Sandžaku su delovali u ovom pravcu i reagovali su na odluke u Skoplju. Na ruku će im ići i izborna situacija u drugim sandžacima kosovskog vilajeta.

Naime, po ugovoru u Skoplju predviđeno je bilo da Srbi dobiju mandat u Pljevljima ako ga ne dobiju u Prizrenu. Pošto je srpski kandidat u Prizrenu propao konzul Balugdžić moli ministarstvo da preko carinika na Javoru izvesti Petra Kosovića, upravitelja škole u Pljevljima, da sada ima izgleda da se dobije mandat. Konzul je naglasio da se ipak zemljište priprema u pogledu izbora u najvećoj tajnosti i da će Centralni odbor izvestiti Pljevlja za koga će srpski poverenici ca glasaju.[xii]

Svoj uspeh Srbi u Sandžaku bazirali su i na brojčanoj snazi. Naime, rezultat izbora poverenika u pljevaljskom sandžaku izgledao je ovako: Srbi u Pljevljima i okolini, kao jednom izbornom mestu, dobili su 14 poverenika, a Muslimani 17; u Prijepolju i okolini, drugom izbornom mestu, Srbi su dobili 5, a Muslimani 4; u Priboju Srbi 2, a Muslimani ni jedpog.[xiii] Broj poverenika izražavao je otprilike pravi odnos snaga stanovništva u pljevaljskom sandžaku u kojem su Srbi imali oko 3.400 srpskih domova, a Muslimani nešto manje.[xiv]

Pošto su Srbi i Muslimani dobili podjednak broj poverenika, računalo se da će obe narodnosti glasati samo za svoje kandidate. U tom slučaju, prema Izbornom zakonu, između ta dva kandidata izbor se imao izvršiti kockom.[xv] Da se na to ne bi čekalo Balugdžić je molio ministarstvo da preko Javora naredi Pljevljima da se pokušaju potkupiti bar dva poverenika što je ministarstvo i učinilo.[xvi] Ali ova naredba ministarstva nije stigla na vreme do Petra Kosovića u Pljevlja a kasnije je to bilo vrlo teško izvesti.[xvii] Srpski kandidat za poslanika u pljevaljskom sandžaku bio je Jovan Šantić, propali kandidat na izborima u Prizrenu. Pljevaljski Srbi nisu bili za ovog kandidata kojeg im je nametnuo Centralni odbor u Skoplju. Ovde je najozbiljniji kandidat bio Filip Đurašković, za koga Kosović kaže da je bez konkurencije, kome je Centralni odbor u Skoplju, da bi se odrekao kandidature za poslanika, obećao senatorsko mesto, što je ovaj i prihvatio.[xviii]

Iako su mladoturci po sporazumu u Skoplju imali obavezu, u slučaju da ne uspe srpski kandidat u Prizrenu da Srbima ustupe pljevaljski sandžak, oni su sada na to nerado gledali. Čak i depeše koje je Centralni odbor iz Skoplja upućivao u Pljevlja povodom izbora, vlast nije predavala na upućeno mesto. Balugdžić je u ovome video želju vlasti da omete izbor Srbina i zamolio ministarstvo da preko Javora izvesti Pljevlja da srpski poverenici treba da glasaju za Šantrića ili pak za Đuraškovića. Izgleda da je Balugdžić pristao i na kandidaturu Đuraškovića samo da bi se došlo do izbornih uspeha. To je prihvatio i načelnik ministarstva inostranih poslova, Miroslav Spalajković, nagla- šavajući „samo da ne bude cepanja”.[xix]

Uoči dana izbora pozvano je nekoliko srpskih poverenika: Stevan Sgmardžić, pop Dimitrije Šiljak, St. Jovašević i P. Šiljak. I muslimanski poverenici pozvani su na dogovor i oni su se odazvali pozivu. Među muslimanskim poverenicima bili su većinom predstavnici starih begovskih i agianskih kuća iz Pljevlja i okoline. Govorilo se o bratstvu, jedinstvu, zajedničkom neprijatelju i tako dalje. Ovaj razgovor je trajao skoro tri sata. Sa srpske strane se prebacivalo što ih za ove stvari zovu u dvanaestom času, i sad treba po njihovom predlogu da jedu svršenu stvar. Muslimani su se predavali, izjavljajući da ni oni ne poznaju Vaspi-beja, kandidata za poslanike, i kako bi voleli više kojeg domaćeg sina, ali da Vasfi-beja preporučuje džemijet iz Skoplja, „..pa ko sme da ta ne posluša”? Govorili su da su nudili Mehmed-pašu Bajrovića, Muhamed-efendiju Korjenića, ali da oni neće da se prime. Srbi su im nagovestili da bi ravnoteže radi oni trebalo da u izborima poslanika pomažu Srbina, naglašavajući im da Muslimani imaju mutesarifa, komesara i džezareiza i sve više i niže činovnike i da bi ravnoteže radi i radi učvršćenja bratskih veza trebalo pomoći da Srbin ode za poslanika. Ukazivano im je na činjenicu da su svi braća, sinovi jedne zemlje, i sad kad je proglašena sloboda i jednakost, i da bi se dalo dokaza da vole slobodu, treba da Srbe jače uza se vežu i da ih u pitanju izbora zadovolje. Time bi pokazali – govorili su svi – zajedničkim neprijateljima da su jedno i da im vezu niko ne može raskinuti. Na kraju im je rečeno da bi poslanik Srbin zastupao isto muslimanske interese kao i srpske. Međutim, sem lepih reči koje su padale i s jedne i s druge strane, nije se ni u čemu drugom uspelo.[xx]

Pre nego što su počeli izbori u pljevaljskom izbornom mestu, sazvani su birači Muslimani, 10. novembra u Pljevljima, te ih je vlast odvela u džamiju. Tu im je rečeno da svi treba da glasaju za svoje kandidate i da je opasno ako Srbin bude izabran za poslanika, jer bi se time pokazalo Evropi da u tom kraju žive samo Srbi, a ona bi u tom slučaju mogla da daju Sandžak Srbiji i Crnoj Gori.

U ovoj situaciji muslimanski poverenici su se zakleli da će ostati dosledni. S druge strane, i Srbi su se pre glasanja sastali u hanu Bojića. Tu su doneli jednoglasnu odlugu da je njihov kandidat Filip Đurašković Ali ih je P. Kosović uputio da glasaju za Šantrića, govoreći im da se Đurašković odrekao kandidature. Rezultat glasanja bio je da su svi Srbi glasali za svog kandidata, a muslimani za svog. Kao što je ranije od Srba računato sa podmićivanjem muslimanskih poverenika, sad je od strane vlasti bilo ucene i pritisaka, ali je i to ostalo bez uspeha. Sam predsednik biračkog odbora na izborima pokušavao je da pretnjom pridobije jednog srpskog poverenika, seljaka, da glasa za njihovog kandidata. Međutim, svih 17 muslimanskih poverenika glasali su za Vasfi-beja, a svi 14 srpskih za A. Šantrića.[xxi] Rezultat glasanja je bio nepovoljan za muslimane i, bojeći se kocke, oni su počeli otvoreno da prete raji.[xxii]

Glasanje u drugom izbornom mestu, u Prijepolju, zakazano je nedelju dana docnije. Turska vlast, pozivajući tamošnje poverenike da u određeni dan dođu i izaberu poslanika, namerno je propustila da pozove dvojicu srpskih poverenika, te da tako i bez kocke Turci proture svog kandidata. Kad su sakupljeni srpski poverenici videli da im nema dva druga, dosetili su se ujdurmi, protestvovali i izjavili da neće da glasaju dok im i ostala dva poverenika ne dođu. Turska vlast nije uvažavala srpski protest, ali bi oni ostali pri svome. Pošto su protestvovali, tu u Prijepolju, proveli su srpski poverenici još tri dana, čekajući pravdu, ali kako je nisu mogli dobiti oni su se razišli kućama ne glasajući. Iz Pljevlja je došla komisija u kojoj je bio i jedan Srbin. Šta je komisija uradila nije nam, poznato, ali iz izveštaja Petra Kosovića jasno se vidi da je turska vlast sve moguće činila da bez kocke proturi svoga kandidata i da bi to postigla nije prezala ni od kakvih sredstava. Vlasti su ispoljavale mnoge znake, koji nam govore da je radila i na tome da pokvari izbor poverenika i da izbore ponovo obavi. Uspehu su se nadali u povoljnijem udešavanju izbornih srezova, mada ni u prvom izboru nije bez toga. Tako je iz jednog sela bilo upisano 17 glasača u dva izborna sreza, bez kojih se nije moglo obrazovati dva izborna mesta, a time i dva poverenika više. Povodom ovoga Srbi su uložili protest i tražili da se izbor tog jednog poverenika poništi.[xxiii]

Na kraju srpska stranka ipak popušta. Kozul Balugdžić istupa s predlogom da kandidat mladoturaka Vasfi-bej bude i srpski kandidat.

On traži da se u Pljevljima povedu za ovo pregovori. Balugdžić kaže da bi to bila i neka vrsta manifestacije srpsko-turske saradnje. U ovom slučaju Vasfi-bej je imao da pristane i da naročitim manifestom potvrdi Srbima zahvalnost što su ga kao svog kandidata istakli za poslanika. Po Balugdžiću, osim ovoga više nije bilo moguće ništa dobiti. On je molio ministarstvo da Đurašković, u vezi sa tim odmah dođe u Skoplje.[xxiv] Balugdžić je povodom ovoga svoga predloga napomenuo da je turska vlast pošto-poto zanela da izglasa Vasfi-beja i da joj je u to vreme bilo vrlo važno da se izabere mladoturski kandidat. Njima je bilo nezgodno, pošto se jedan poslanik bira, da on bude hrišćanin. Balugdžić kaže da su se mladoturci posebno zauzimali za vlast Vasfi-beja, u to vreme predsednika Vojnog mladoturskog komiteta u Skoplju, da uđe u parlament i da tu bude zadužen za sve vojne stvari, budući da se ubrajao među najspremnije turske oficire.

Srpska stranka je smatrala da, pošto je u Pljevljima već bila otpočela izborna borba, da vlast neće dopustiti da bude pobeđena. Balugdžić je napomenuo da i vlast ima mogućnosti, i čak i zakonskog oslonca, da ospori punomoćja dvojice srpskih poverenika, za koje kaže, da su bili nepravilno izabrani. Iz tih je razloga on držao, da bi Srbi koliko-toliko otuda izneli korist, da se mora odustati od svojih kandidata i da se srpski poslovi prenesu na Vasfi-beja. Vasfi-bej se najpre obavezao da sa zahvalnošću prima srpske zahteve koji su mu omogućili izbor i da u sporazumu sa srpskim poslanicima ima da radi na rešenju nekoliko najvažnijih pitanja za Srbe. Polažući nadu u njega, Balugdžić veli da je vrlo ispravan i pošten čovek i iskren demokrata.[xxv] Ministarstvo je 26. septembra izdalo naredbu u kojoj je rečeno da će srpski kandidat za pljevaljski sandžak biti Vasfi-bej. Sa ovim je bio upoznat i konzul u Prištini.[xxvi] Vasfi-bej je pristao na srpske zahteve i 1. decembra 1908. godine sa njima potpisao ugovor od 7 tačaka.[xxvii]

Imajući ugovor sa Vasfi-bejom Centralni odbor srpske demokratske lige naredio je Pljevljima da tamošnji Srbi glasaju za mladoturskog kandidata, a da Šantrić povuče svoju kandidaturu. Vasfi-bej je zahvalivši se Srbima na poverenju koje su mu ukazali, otputovao u Carigrad.[xxviii] No pre toga iz Pljevalja mu je predata privremena mazbata. Međutim, u Prijepolju je i dalje bilo otpora protiv mladoturskog kandi- data. Zbog toga je tamo pošao Velimir Prelić, kao izaslanik Centralnog odbora iz Skoplja, i jedan oficir. Posredovanjem konzulata, Centralnog odbora i ubeđivanjem Prelića, Srbi su pristali da daju svoj glas za Vasfi-beja, ali pod uslovom da se izdaju mazbate onoj dvojici pove- renika, kojima je turska vlast osporavala poverenički mandat. Sad vlast nije pristala, bojeći se prevare, kao i da ne moradne opet kockom da vrši izbor. Uveravanja da će srpski glasovi biti dani za Vasfi-beja, nisu pomogla. Iz Prijepolja su izaslanici otišli u Pljevlja i 11. decembra su se vratili sa komisijom, koja je imala nalog od vlasti da se onoj dvojici Srba poverenika izdaju mazbate. Time je izbor Vasfi-beja bio osiguran i on je u Parlamentu važio kao zajednički kandidat Srba i Muslimana iz Pljevaljskog sandžaka.[xxix]

Izbori u sjeničkom sandžaku manje su interesovali Srbe nego u Pljevljima. Ni u svim delovima ovog sandžaka nije pokazana podjednaka aktivnost. U sjenički sandžak ulazile su sledeće kaze: sjenička, novovaroška, bjelopoljska i kolašinska (vraneška).[xxx] Broj muških glava u ovom sandžaku iznosio je nešto više od 48.000.  Broj srpskih domova bio je 2.564.[xxxi] Koliko je bilo u kojoj kazi glasača nemamo podataka sem za novovarošku, gde je bilo 5.062. Muslimana 967, a Srba 4.095. Ovde je broj birača (od 25 godina pa naviše) iznosio 554 Muslimana i 2431 Srbin, te su prvi dobili 5 poverenika, a drugi samo jednog.

Novovaroška kaza je bila jedna od najmanjih kaza u sjeničkom sandžaku, sem nje u svim ostalim većinu su činili Muslimani. Beranska kaza dolazila je samo sudski pod sjenički sandžak, a administrativno pod pećki, što znači da je poslanike trebalo da bira u pećkom sandžaku. Povodom ove kaze Novovaroški odbor skrenuo je pažnju Centralnom odboru da bi za ishod izbora za Srbe u sjeničkom sandžaku bilo od presudnog značaja pripajanje ove kaze. Zato je Centralni odbor trebalo da utvrdi da li beranska kaza daje pećkom sandžaku toliko birača da je sa njima izbor jednog srpskog poslanika obezbeđen. Ako nedostaje, Novovaroški odbor je predlagao da se beranska kaza pridruži za izbore u sjeničkom sandžaku. Centralni odbor trebalo je radi ovoga da radi kod Beranaca, da traže prisjedinjenje sjeničkom sandžaku.[xxxii]

Pošto se vreme izbora primicalo, Novovaroški okružni odbor, kao najaktivniji u tom sandžaku, skrenuo je pažnju Centralnog odbora da što pre u sporazumu sa ostalim odborima istakne kandidata sa poslanika. Uputstva oko poslaničkog kandidata tražena su od Centralnog odbora iz Skoplja. Uporedo sa ovim traženjem predočeno je Centralnom odboru da svi odobri treba da znaju kakav sporazum su srpski delegati načinili sa mladoturcima i da znaju ukoliko je za izbore postignut kompromis sa mladoturcima, kao i da li je tim kompromisom obezbeđena kandidatura Srbina u sjeničkom sandžaku. Novovaroški odbor i tamošnji srpski živalj bili su svesni svoga položaja i tamošnjih prilika, da uspeh Srbinu može biti obezbeđen samo tako ako se solidarno izađe na izbore za jednog kandidata. Josif Jevđević, jedan od izveštača o tamošnjim prilikama, napomenuo je da oni u Novoj Varoši nemaju nikakvih separatnih težnji niti će lokalne interese da ističu iznad opštih. Novovaroški okružni odbor izjavljivao je Centralnom odboru u Skoplju da će dragovoljno primiti kandidata van njihova sandžaka ako je on podesan i ako možs dosledno da zastupa srpski narod. Zatim je Novovaroški odbor molio Centralni odbor u Skoplju da u gornjem pravcu utiče i na druge odbore, kao u Sjenici, Bjelom Polju, Vranešu, da se ne pravi podvojenost. U svojoj molbi Novovaroški odbor naveo je Sjenicu gde se pročulo da postoji izvesna nesaglasnost.[xxxiii]

Pripremajući se za izbore, Stevan Samardžić, upravitelj škole u Novoj Varoši, sazvao je 7. septembra 1908. godine narodni zbor. Ovaj zbor je bio dobro posećen. Samardžić je govorio narodu, sem o izborima, i o radu konferencije u Skoplju. Za izbore je istakao da treba složno i jednodupšo da se na njih izađe i da svi treba da glasaju za jednog poslanika koji bude kandidovan. Skretao je pažnju na zaboravljanje ličnih uvreda sa težnjom da se radi samo na opštoj stvari. Na istom zboru određeni su Josip Jevđević, zamenik upravitelja škole i još jedan član okružnog odbora da pođe u Sjenicu, gde treba da dođu i izaslanici iz Bijelog Polja i ostalih kaza da se o svemu dogovore kako bi se složno izašlo na biralište.[xxxiv]

U isto vreme, u Novoj Varoši radilo se i na biračkim spiskovima, jer su se Srbi nadali da će se svakog časa zakazati dan izbora. Srbi su u Novoj Varoši i nahiji našli 220 glasača viška. Imali su muku da im sud taj višak prizna. Muslimani su tražili da budu tri izborne opštine, i to u Novoj Varoši, Rutešima i Bežatićima. Da se tako postupilo bila bi izgubljena 252 srpska glasača u Novoj Varoši, jer su Muslimani u samoj čaršiji imali veći broj glasača. Tako su Muslimani imali da dobiju u Novoj Varoši dva poverenika, a Srbi nijednog. Okružni odbor iz Nove Varoši pozvao je seljake iz obližnjih sela da protestvuju protiv ovakve izborne podele i da se oni spoje da bi Srbi imali većinu.[xxxv]

Sem Nove Varoši, u ostalim kazama agitatorski rad u pogledu izbora bio je slab, a naročito u Bijelom Polju i Vranešu. U Bijelom Polju u to vreme nije bilo upravitelja škole, a većina učitelja nije bila u svojim mestima, pa je agitacija bila slaba, a organizacija nikakva. S druge strane, pritisak turske vlasti bio je veliki pa su Srbi bili prisiljeni „da biraju svoje age za poverenika”.[xxxvi] Rezultat izbora poverenika u sjeničkom sandžaku bio je sledeći.[xxxvii]

 

Каza Мuslimani Srbi
Sjenica 10 4
Nova Varoš 1 4
Bijelo Polje 5 1
Vraneš (Kolašin) 5 1

 

 

Imajući većinu poslanika Muslimani, pošto je kandidat za poslanika bio Hasan Godijevali rodom iz B. Polja, u to vreme predsednik suda u Elbasanu, on je bio i izabran.[xxxviii]

 

  1. IZBORI 1912. GODINE

 

Parlamentarni izbori 1912. godine bili su raspisani pre isteka četvorogodišnjeg mandata parlamenta. To je bilo posledica krize u političko stranačkom životu Turske carevine. Vladajuća mladoturska partija „Jedinstvo i Napredak” zapala je od italijansko-turskog rata u jesen 1911. u duboku krizu. Nesigurnost turskih vlastodržaca u opstanak na Balkanu izazvala je najbezobzirnije međusobne borbe za vlast pojedinih političkih grupa turskih vladajućih klasa. Razne opozicione grupe novembra 1911. koarilare su u Carigradskom parlamentu, obrazujući partiju „Sloboda i sloga”. Ona je okupila u svoje redove najheterogenije i pretežno reakcionarne elemente koje je objedinjavalo jedino zajedničko neprijateljstvo prema mladoturskoj partiji. Opozicija u parlamentu sve je više jačala i krajem 1911. došla nekoliko puta u sukob s mladoturskom vladom. Nastupila je kriza vlade, koja je trebalo da se okonča smenom vladajuće mladoturske stranke. Ali, oni su iskoristili ustavne odredbe, koje su im išle na ruku, i 18. januara 1912. godine raspustili postojeći parlament i raspisali nove izbore.[xxxix]

 

Novopazarska kaza u izborima

 

Kad je počela izborna kampanja u njoj je od Srba bio angažovan prota Toma Protić. Broj glasača u kazi bio je 25.792, a izabranih poverenika 27, od kojih Muslimana 19, a pravoslavnih 8. U vreme izbora situacija se bila toliko zaoštrila da je mutesarif iz Prištine morao odlazeći do Novog Pazara da bude praćen odredom konjičke žandarmerije.  Ovde su se izbori, kao i u celom administrativno-upravnom sandžaku, otegli i posle otvaranja novog Parlamenta, maja meseca. Zato je u Novi Pazar trebalo da dođe i kosovski valija, jer je opozicija imala više poverenika, a o valijinom dolasku bio je izvešten i kajmakam. Na ovu vest predsednik novopazarske opštine pozvao je sve viđenije građane, među kojima i mitropolitskog namesnika, da sa stanovništvom izađu u susret valiji. Vojska i građanstvo izašli su 3. maja, oko 4 sata, valiji na doček. Čekali su ga do naveče, ali se valija nije pojavio. Govorilo se da je on otišao noću u Novi Pazar i da se noću vratio, ali se to nije znalo sigurno. Prištinski konzul Milan Milojević došao je do saznanja da je valija usput svratio u kuću Ise Boljetinca, koji je valiji rekao: „Pošto sam vas primio u svoju kuću, moram vam kazati da je put do N. Pazara za vas nesiguran“. Tako je valija odustao od puta ne smejući da pođe za Novi Pazar.[xl] Zbog ustanka Albanaca na Kosovu izbori u novopazarskoj kazi nisu bili ni objavljeni.

 

Izbori u pljevaljskom i sjeničkom sandžaku

 

Kao i u izborima 1908. godine i u ovim izborima u pljevaljskom i sjeničkom kraju mladoturci su imali svoje posebne interese, a Srbi su i ovoga puta zbog interesa Srbije za kandidate u Makedoniji i na Kosovu zapostavljali izborne uspehe u ovim sandžacima. Mladoturci su od početka izborne kampanje pošto-poto nastojali da u ovim sandžacima dobiju svoje poslanike. U tom cilju u početku su bili stupili u neposrednu akciju za sporazum sa tamošnjim prvakom Filipom Đuraškovićem. On je pristao da ih pomaže, a za protivuslugu dobio je obećanje da će mu se dati senatorsko mesto. Konzul Gavrilović iz Skoplja je posle sporazuma mladoturaka i Đuraškovića bio mišljenja da se za Đuraškovićevo obećanje traži od mladoturaka naknada mandata na jugu.  Upućenost mladoturaka na Srbe diktirana je njihovom slabošću. U ovom kraju mladoturska organizacija nikad nije imala dubljih korena. Prema austro-ugarskom konzulu iz Mitrovice, skoro svi Muslimani i u ovom kraju bili su neprijateljski raspoloženi prema mladoturcima. „Bošnjaci” isto kao i Arbanasi, a naročito ovi poslednji, odnose se prema izborima sasvim apatično. Oni ni od nove skupštine nisu očekivali nikakvu pozitivnu delatnost.[xli]

Pošto je Srbija na izbore u Sandžaku gledala kao na „priliku” za dobijanje poslanika na jugu, kad se u Skoplju pročulo da dotadašnji mladogurski poslanik Vasfi-bej nije više kandidat mladoturaka za Pljevlja, i da će ići nezavisno od partije, da agituje za sebe, konzul Gavrilović bio je mišljenja da ako se to ostvari, onda bi agitaciju Vasfi-beja trebalo iskoristiti. On nije mislio na podržavanje te kandidature, jer prema konzulu, on to nije ni zaslužio, niti ima kakvog uticaja među Turcima u Sandžaku da bi se moglo misliti da će prodreti, nego će iskoristiti kao presiju, s obzirom, da su se mladoturci bojali da će Vasfi-bej ako ga ne odvrate od tog pokušaja, ipak uspeti da unese podvojenost.  S obzirom, da su i u ranijoj skupštini pljevaljski i sjenički sandžak imali samo dva poslanika, to je i na novim izborima biran po jedan poslanik. Kad je otpočela izborna kampanja, u nju se upustilo nekoliko kandidata. Među njima je bio i Hadži Mehmed Ali-efndija, sjenički muftija, koji nije bio iz redova mladoturaka. Njegove pristalice bili su fanatični Muslimani iz Kolašina, Sjenice i Nove Varoši. Bivši sjenički poslanik, Akovali Hasan-efendi, vrbovao je pristalice među Muslimanima Sjenice i Kolašina. Za njega austro-ugarski konzul iz Mitrovice navodi da je pripadao liberalnoj antanti, iako će se naći na mladoturskoj listi za poslanika. Među Srbima, takođe prema navedenom konzulu, agitovali su Milan Borisavljević i Amir-aga Kučević, Musliman koji je, prema istom konzulu, bio poznat kao veliki prijatelj srpskog stanovništva i pripadnik mladoturske partije. Konzul navodi da su na Kučevićevoj strani bili svih 17 poverenika kaze Bijelog Polja, koliko je ta kaza imala Srba i Muslimana. Među kandidatima koji su agitovali za poslanika bio je Huršid Efendi Spahović, koji je imao mnogo pristalica, uglavnom u selima sjeničkog sandžaka.[xlii]

Pošto su mladoturci u početku izborne kampanje računali da će u Skoplju postići sporazum sa egzarhijskom grupom na račun Srba, to i priprzme u pogledu izbora koje su se vršile i na ovom terenu bile su na štetu Srba. Podelom izbornih opština, radilo se da se Srbima oduzme što veći broj poverenika.[xliii] I među samim Srbima ispoljavala su se suprotna gledišta. Eparhijska uprava Raško-prizrenske mitropologije, izdajući uputstva u pogledu izbora crkvenim opštinama, upozoravala je da u izborima nastupa stranka staroturaka kao opoziciona, u kojoj su uglavnom age da Srbi ne glasaju za staroturke. S druge strane, mitropolitski namesnik Sava naglašavao je u uputstvima crkveno-školskim opštinama da Srbi nemaju računa „da stupaju s Turcima u Sandžak u onakav sporazum, kao u prošlim izborima”, već da treba da istaknu svoje kandidate.[xliv]

U jednom delu srpskog stanovništva, kako je javljao carinik sa Javora, bilo je i takvih koji su bili rešili i da ne učestvuju u izborima poslanika za turski parlament. Kao razlog za svoju odluku navodili su što i u ustavnoj Turskoj trpe zulume više nego ranije, od vlasti nemaju zaštite i nemaju ni oružja radi odbrane od zulumćara. Ovu svoju odluku oni su hteli da objave preko „Vardara”. Carinik je tražio savet iz Srbije i odgovor telegrafskim putem po pitanju gornje odluke Srba.  Podela izbornih opština, kao što smo rekli, bila je izvršena nepovoljno po Srbe, koji su nastojali da se zadrži izborni raspored iz 1908. godine. Protiv novih izbornih podela žalio se sa svih strana. Tako se u ime crkveno-školske opštine u Pljevljima žalio sveštenik Dimitrije Šiljak.[xlv]

Posle potpisivanja novog srpsko-mladoturskog izbornog sporazuma, Sreten Vukosavljević iz Skoplja je upućen u Sandžak po pitanju izbora. Skopski konzul Gavrilović javljao je ministarstvu da će Vukosavljević provesti u Sandžaku 4 do 6 nedelja i da mu je namera da obiđe Mitrovicu, Novi Pazar, Sjenicu, Novu Varoš, Prijepolje, Priboj, Pljevlje, a ako se ukaže potreba da će ići i do Bijelog Polja i Berana. Vukosavljeviću je kao glavni zadatak bilo postavljeno da organizuje narod za izbore i da mu objasni kakvo držanje treba da zauzme. S druge strane, on je imao da sa namesnicima i opštinama izvrši grupisanje mesta za glasanje kako bi najbolje odgovarale srpskim interesima tj. mladoturskim, da utiču na opštine u pogledu izbora poverenika, kako bi se birali ljudi samo spremni na poslušnost, da odstrani, ukoliko to bude bilo moguće, separatistički uticaj i, najzad, da pripremi tamošnji svet na poslušnost, prema uputstvima koja će mu biti upućivana iz Skoplja.[xlvi]

Vukosavljević je u Sjenici našao sledeće stanje. On piše: „Ovde nismo učstvovali u izbornom poslu. Nikog nije bilo da upravlja poslom. Nije bilo nikakvog plana, predračuna. Opštinari su se po gde koji dogovorili o tome, ali se nije znalo šta ko ima da radi. Nije se pojmilo šta je važno, a šta nevažno. Pravila se vreva oko toga što jedan glasač nije unesen u spiskove, a na podelu šuba, kao najglavnijeg dela izbornog posla, nije obraćana nikakva pažnja. Nije bilo detaljno određenih naredaba ozgo. Šube su zajedničke. Podeljene su drastično nepravedno. Vađena su iz sredine nekih šuba neka sela, pa pripajana drugoj, daljoj šubi, prema turskoj potrebi. Naš plan detitefgekšije, potpuno neupućen, potpisao je tu podelu… Spiskovi su samo na turskom jeziku. Mi nemamo mogućnosti da ih korigujemo.”[xlvii] Slična situacija po Srbe bila je i u drugim mestima koje je Vukosavljević obišao na svom putovanju.

Mladoturski kandidati i ovog puta su bili oba stara poslanika, Vasfi-bej i Godijaveli, i u istim izbornim sandžacima. Na strani liberalne opozicije poslaničku kandidaturu istakli su Mehmed-paša Bajrović za pljevaljski sandžak i Kučević za sjenički sandžak. Zbog pasivnosti Srba, predizborna se borba uglavnom vodila među Muslimanima i Turcima oko toga da li će pobediti mladoturci ili kandidati liberalne opozicije. Za Srbe je bilo svejedno ko će pobediti.[xlviii]

Rezultati izbora bili su porazni po mladoturske kandidate i oni su se na izborima izgubili u oba sandžaka. Tako su za poslanike bili izabrani Mehmed-paša Bajrović za pljevaljski sandžak, a Kučević za sjenički sandžak.[xlix]

 

* Đorđe Mikić „Novopazarski sandžak u turskim parlamentarnim izborima 1908-1912. godine, Novopazarski zbotnik, br. 6., Novi Pazar 1983., str. 59-71.

[i] Vukoman Šalipurović, Kulturno-prosvetne i političke partije u Polimlju u Raškoj 1903-1912, Nova Varoš, 1972, 282.

[ii] Arhiv Srbije, MID, PPO, 1908, red 50, Raška, 8. X 1908, pov, br. 66 (6728). (U daljem tekstu A.S.).

[iii] Vukoman Šalipurović n.d. 283.

[iv] L.S. PPO 1908, red 50 Raška, 8. X 1908, br. 66; Vukoman Šalipurović n.d. 285, 286.

[v] Isto, PPO 1910, red 878. Priština, 20. IX 1908, br. 975.

[vi] NN51A, RA XXXVIII, Kopš1a1e K. 386, Mitrovica, 18 IX, 1908, br. 79.

[vii] A.S. RRO 1910, ren 878, Skoplje, 10. IX 1908, br. strogo pov. 970.

[viii] Isto, Skoplje, 20. IX 1908, tel. 5248.

[ix] Isto.

[x] Isto, Skoplje, 20. IX 1908, br. strogo pov. 980 (5359).

[xi] Isto, Javor, 1. X 1908, tel. br. 5385

[xii] Vukoman Šalipurović, n.d. 282

[xiii] A.S. PPO 1910, red 878. Skoplje, 10. IX 1908, br. 1069 (5581).

[xiv] Vukoman Šalipurović, n.d. 282; Novica Rakočević, Stanje na crnogorskoturskoj granici uoči balkanskog rata (1908-1912). Istoriski zapisi 3-4. Titograd 1962, 488.

[xv] Ivan Kosančić, Novopazarski sandžak i njegov etnički problem, Beograd, 1912, 17.

[xvi] A.S. PPO, 1908, red 49, Pljevlje, 1. XI 1908, br. (676 339)

[xvii] Isto, pc. 1910, red 878, Skoplje, 24. X 1908, tel. br. 5917

[xviii] Isto, pp, 1908, red 49 „I” F 4 Pljevlja, 22. XI 1908, br. 94 (6681); Isto Pljevlja, 7. XI 1908, br. 83.

[xix] Isto, Pljevlja, 22. XI 1908, br. 94.

[xx] Isto, PPO 1901, red 878, Skoplje, 3. XI 1908, tel. br. 6073.

 

[xxi] Isto, Pljevlja, 14. XI 1908, tel. br. 6495.

[xxii] Isto.

[xxiii] Isto, PPO 1908, red 49, Pljevlja, 22. XI 1908, br. 94.

[xxiv] Isto.

[xxv] Isto, PPO 1910, red 878, Skoplje, 22. XI 1908, strogo pov. 980 (5359).

[xxvi] Isto, Skoplje, 2. XII 1908, br. 1304 (6625).

[xxvii] 27.    Isto, Skoplje, 22. IX 1908, strogo pov. br. 980 (5359).

[xxviii] Isto, Skoplje, 2. XII, 1908, br. 1304 – 1) da svim silama radi da se unište zločinstva u gornjim krajevima i da se strogo ispitaju i kazne već učinjena zločinstva; 2) da se Srbi stave u isti položaj sa drugim narodnostima u pogledu privilegija crkvenih i nacionalni; 3) da se zauzme stav da vlasti ne čine nikakve smetnje organizaciji naših opština (u smislu i ove opštinske uredbe); 4) da se postavi jedna komisija koja će da ispita titraž da ponište onih porodica koje su odbegle u Srbiju i oni koji su ostale u zemlji, ali su se sa svoga ognjišta oterani; 5) da poradi da se donese odredba o čivčijama i da se spreči samovoljno teranje čivčija od strane aga; 6) da radi da se u Peći izabere Srbin za poslanika; 7) da radi na ovom pitanju u sporazumu za srpskim poslanicima u parlamentu.

[xxix] Isto.

[xxx] Isto, PPO, 1908, red 49, Pljevlja, 14. XII 1908; Vukoman Šalipurović n.d.

[xxxi] Ivan Kosančić, n.d. 17.

[xxxii] A.S. PPO 1910, red 878, Nova Varoš, 8. IX 1908.

[xxxiii] Ivan Kosančić n.d. 17.

[xxxiv] A.S. PPO 1910. red 878, N. Varoš, 8. IX 1908.

[xxxv] Isto.

[xxxvi] Isto.

[xxxvii] Isto, PPO 1908, red 49, N. Varoš, 23. IX 1908, br. 4 (5357).

[xxxviii] Vukoman Šalipurović, n.d. 287.

[xxxix] A.S. PPO 1910, red. 878, prilog dokumentima.

[xl] NN51A R.A. XXXVIII, Kopvi1a1e K. 386, Mitrovica, 20. XI 1908, br. 102,

[xli] Manol Pandevski, Političke prilike u Makedoniji pred balkanski rat, Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat, Beograd 1967, 692.

[xlii] A.S. PPO 1912, red 125. Priština 2. aprila 1912, br. 337.

[xliii] Isto, Priština 7. maja 1912, br. 568.

[xliv] Isto, Skoplje 9. januara 1912, br. 35.

[xlv] NN51A, RA, XXXVIII kopziŠe K 388,     Mitrovica 3.         aprila 1912,          br.           24.

[xlvi] A.S. PPO 1912, red 125, Skoplje 13.         januara 1912.      pov. br. 57.

[xlvii] NN51A RA, XXXVIII kop«i1a1e, K-388,              Mitrovica 3.         aprila 1912,          br.           24.

[xlviii] Vukoman Šalipurović, n.d. 338-339.

[xlix] A.S. PPO 1912, red 125, telegram carinika Jaurskog 27. januara 1912. br. 427.

 

 

 

 

Please follow and like us:
0