ILIJAS DOBARDŽIĆ “KAD SANDŽAKLIJA PUTUJE U SVET”

Zaboraviti nikad neću taj Sandžak krvavi

što caruje u zabludama,

Zaboraviti nikad neću taj Sandžak krvavi

što caruje u zabludama,

što nad njim se krik prolama.

Putujemo kao čergaši od sela do grada,

puni nam džepovi ispisanih pasoša, srce jada,

a život nam je strašan u skitanju!

Jutros sam zalio korita suzama,

poslednji put sam pomilovao nekadašnja

pojila,

zavriskala je majka krikom što prolama

i mlekom što me je dojila,

molila je da poljubim i zemlju i travu.

 

Putujemo, tamo je Anadolija…

Zemlja puta daleka,

bolna me misao i strepnja tamo čeka,

da umrem željan

za rekom,

za rodom,

za plodom,

za zemljom što me,

krikom do neba

da ostanem zvala.

Please follow and like us:
0