NAZIF ŠUŠEVIĆ “KASIDA O SMRTI”

Dragi Bože, Tebi hvala na iman[1]

Zahvaljujem vazda Tebi, ja Rahman.[2]

Na Resula[3] ja donosim salavat[4]

Od svašta je on kod Boga odabrat.

HAZA KASIDE OD NAZIF-EFENDIJE

Euzu billahi mineš-šejtanir-radžim

Bismillahir-rahamnir-rahim

El-hamdulillahi rabbil alemin, vel akibetu lil muttekine. Ves-salatu ve-s-selamu ala resulina Muhammedin ve ala alihi ve sahbihi edžmein. Ve ala džemiil enbijai vel murselin. Ve selamun alel murselin, vel hamdu lillahi rabbil alemin!

Dragi Bože, Tebi hvala na iman[1]

Zahvaljujem vazda Tebi, ja Rahman.[2]

Na Resula[3] ja donosim salavat[4]

Od svašta je on kod Boga odabrat.

I na ashab[5] nek je salat[6] i selam[7]

I na kućne roblje potaman.[8]

Svome caru svakad dovu[9] ja činim

Din-dušmana[10] nek Bog stavi sve pod njim.

I njegova sabija[11]da ima da saće[12]

A dušmansko oko svakad da plaće.[13]                         (10)

Dragi Bože, ja sam jedan robčić Tvoj

A velik je, dragi Bože, kusur Tvoj.

Na Tvoju kapiju prazan došao sam

Tebi što je ljaik[14] ništa ja nemam.

Osim Tebe što ja daima[15]jednoćim

Drugog hajra[16] u moj tefter[17] ne vidim.

Dragi Bože, reko si lataknetu[18]

Tebi idem pa se nadam sve u to.

U merhamet[19] nada se Tvoj rob Nazif

I kod Tebe pustošan sam i zaif.[20]                                (20)

Ako nećeš Ti me obradovati

U či ću se merhamet nadati!?

Ovo ljudstvo velik ima tamah[21]

U zlo gazi, ni od šta ih nije strah.

Kao da nema smrti tako ne maru

Sal[22] to radu kako da Te prevaru.

Pa zamolih Boga da mi pomogne

Da ostavim ja hediju,[23] ja od mene.

Da napišem ja risalu[24] bosanski

Što je može svaki Bošnjak učiti.                                 (30)

Da napišem malo smrtne gorčine

Pa da vide malo smrtne mučnine.

Ja se nadam da na insaf[25] ko dođe

Od arđave[26] huje[27] da se on prođe.

Ja se molim ko god ovo otvori

Ajjib[28]što vidi nikom da ne isturi.

Sve je, fala Bogu, mahuz[29] da ima

Što nam dade svako dobro On nama.

Što pokloni nama dobra Imama[30]

Od njega je nama stìma[31] golema.                   (40)

Kod Allaha od svašta je odabran

Sa svakijem nimetom[32] je darovan.

Donosimo mi Resulu salavat

I zbog njega stvorio je mahljukat.[33]

Na Kijametskom danu[34] doći će

Za svoj ummet[35]kod Allaha moleć.

Svaki tadar[36] nefsi,[37] nesfi vikaće

Sal on jedan za svoj ummet moliće.

Salavate vazda čini ti devam[38]

Ako hoćeš da te posle nije sram.                     (50)

Ko god sunet[39] i salavat donosi

Pejgamber[40] tamo s njime se ponosi.

Po ovome hoću vama kazati

Ako hoćeš ti u pamet sabrati.

Za dunjaluk[41] nemoj bajrak razvit

Jer ćeš posle mnogo azab[42] ti bivat.

Hajde, brate, dragom Bogu ti robuj

U ibadet[43] fataj[44] dobro mladost tvoj.

Bez haira ti ne troši mladost svoj

Jer ćeš vikat ne da meni starost moj.               (60)

Slušaj dobro ti insanske[45] halove[46]

Da radimo, da čistimo poslove.

Da teglimo vazda za to dertove[47]

Kako ćemo opremiti grobove.

Ti hesapiš[48] kad ti dušu izvuku

Da od tebe sve belaje odvuku.

Sal pomisli smrtne muke kakve su

Znaj ti, brate, muke teške tada su.

Kad meleki[49] pred tobom se unesu

Veliku ti strah i muku donesu.                        (70)

I smrt će nam svijem doći na izred

Treba nam se dobro sabrat u pamet.

Nije lako Azraila[50] podnijet

I u grob se, u tamninu zavrijet.

Gde god bideš smrt će tebi pristići

Znadi dobro da joj nemošpobeći.

Što god radiš –radi, brate, misleći

Pa će lako tvoja duša izaći.

Valja mrijet, nema čare[51] nikako

Otvor’ oči dok ti nisi izmak’o.                                     (80)

Nemoj vikat još je rano, polako

Pa će izać tebi, brate, sve lako.

Na smrtničkog dušeku treba da legneš

Dunjaluku da ti glavu okreneš.

Valja tebi da ti jednom izdahneš

Milu dušu Azrailu da dadneš.

Nikad namaz[52] ne ostavljaj za dunja

Kad ti prođe, otklanjaj ga na kaza.[53]

Mnogo posti, ne ujdiši[54] za havā[55]

Pa će Allah tebe čuvat belaja.             (90)

Dobar poso u grob će ti biti dobar drug

Braniće te, maljevima ne da tuć.

Šejtan[56] će doć kad ti staneš mrijeti

Pa će stanut oko tebe igrati.

Pa taj iman tada golem veoma strah

Oko njega treba ustad[57] u taj mah.

Pa za iman šejtani će varati

Od njih će te,brate, namaz braniti.

Napominjat la ilahe illallah[58]

Edabil[59] se davranis’o[60] siromah.                     (100)

Rivajet[61] se učinio za taj čas

Pejgamber je govorio to za nas.

Na mejjita[62] šejtan trči baško pas

Traži fursat[63] da ga stavi u talas.

Oko njega dva šejtana dohodu

U majčinom i očinom suretu.[64]

Pa za iman tada veoma golem strah

Oko njega treba ustad u taj mah.

Pa za iman tada mu se uvrte

Bez imana rade da ga usmrte.                         (110)

I na desnu stranu što je govori

Otac sam ti, hajde mojoj veri sada ti.

Na drugome dinu,[65] hajde, umri ti

Pa za ništa nemoj više brinuti.

Ono što je na lijevu govori

Majka sam ti, ti si meni najmilī.

Tvoje mesto u moj trbuh mnogo bī

I hrana ti iz mojijeh[66] sisa bi.

Na jehudijskom dinu[67] umri ti

Ko što sam ja selamet[68] ćeš naći ti.                 (120)

Meki dušek moja krila biće ti

I mnogo se ti na njima kimeti.[69]

U isti mah[70] šejtani ga varaju

Radu vama iman da poharaju.

Prati, Bože, da nas od njih sačuvaju

Da šejtana tada od nas odbiju.

Dragi Bože, Ti nam iman sačuvaj

Ti šejtanu na nas fursat ne podaj.

Na smrti se džigerice zapalju[71]

I od vatre usnice mu igraju.                            (130)

I šejtani oko njega navalju[72]

Sve to rade kako da ga prevaru.

Ispred njega drže vodu u srchu[73]

Oni rade da mu iman izvuću.[74]

Ako mognu da ga tada zakuću[75]

Od imana da mu dušu izvuću.

Dragi Bože, od šejtana nas sačuvaj

I odali[76] od nas šera[77] njihova.

Ne odvoj nas od milije robova

Sačuvaj nas na svijetu obadva.                                   (140)

Pa Imami Azama[78] su pitali

Od džunaha[79] koji li su najgori.

Od imana duša da se rastavi

Tada njima u dževabu[80] on veli.

Tri su stvari za posledka[81] strašljive

Na imanu koji šućur[82] ne čine.

I koji se za posledke[83] ne boji

I na roblje[84] mnogo zulum[85] ko čini.

Eto ‘va[86] tri posla kom se nahode

Strašno jeste da mu iman ne ode.                   (150)

Kad se šejtan njemu na smrt pobode

Kad donese njemu u čašu vode.

Slušaj, brate, ti insanske halove[87]

Da radimo, da činimo poslove.

Slušaj, brate, u haberu[88] varid[89] bi

Što na smrti jednom robu dohodi.

Kad Azrail pred oči se pomoli

Da mu dušu od tijela odvoji.

S Božje strane munadije[90] govori

Pustite ga nek se malo odmori.                       (160)

Kad mu dođe do u grlo, on veli

Ostav’te ga nek se sada halali.[91]

Halaluju jedan drugom uzvovi[92]

Halali me jedan drugom govori.

Oko s okom, a i uho s uhom

Ruka s rukom, pa i noga s nogom.

I nefs mu se tu halali sa dušum

Halali se es-selamu alejkum.[93]

Tu za jezik i za iman golem strah

Da se oni ne halale u taj mah.             (170)

I u srce čuvaj iman, ja Allah[94]

Da se oni ne halale – neuzubillah![95]

Višenjemu uzvovi ne mrdaju

Niti više damari[96] mu kucaju.

Uzvovi se tada sačin[97] učine

I za dunja više oni ne mare.

Zarar[98] nema što nestane gledanje

I na uši što nestane slušanje.

Nogi, ruki što otide mrdanje

Damarima što nestane kucanje.                       (180)

No je muka što ga šejtan prevari

Te mu dušu od imana rastavi.

I marifet[99] sa srca mu obori

Pa šta hoće tada insan da zbori.

Kakav hal će njemu tada da bude

Mnogo strašno, da nam Allah pomogne!

Majke, oca nema da mu pomogne

Braće, dosta[100] da mu glavu okrene.

Ni evlada[101] da sa njime besedi

Niahbaba[102] da sa njime posedi.                      (190)

Još dragoga Boga ako ne vidi

Tada golem hoće hasred[103] da vidi.

I zbog toga treba mislit najviše

Kako ćeš se rastaviti od duše.

Sve ćeš po čas, znadi, sve ti se piše

Vijek ide doklen ti smrt ne koptiše.[104]

Ti zaradi štogod za tvog života

Kako nećeš činit posle hasreta.

Nemoj radit sal da nižeš dukate

Vakat će doć pa ćeš činit zahmete.[105]             (200)

Kad Azarail pred oči se pomoli

Da ti dušu od tijela odvoji,

Nikog neće biti da te odmoli

Da nam Allah tada iman pokloni.

Tu ćeš videt samog sebe na ćem si[106]

U amelu[107] šta zaradi, kako si?

Radi, brate, svakog dobra ponesi

Da se tebi u tom halu zadesi.

Melaićeta[108] će mu dušu uzeti

Dobro mu je da sedmi kat izvesti. (210)

I Bog će im tada zapovideti

U Illijune[109] ti ukatiti.

Ardžavoj će prvi kat zatvoriti

Ne da ju je na nebesa izvesti.

Pa te[110] im je kod tijela dovesti

Tijelo će opet svoje gledati.

Kad se skine njemu roba i prsten

Kad ga vide na tenešire[111] opružen.

Duša vikne glas je veoma čuven

Sve ga čuje, sal ne čuje sakalejn.[112]                 (220)

Allahati,[113] svlačite ga polako

Jer se sada s njega Azrail pomak’o.

Od njega je doslen[114] bio na muke

Nemoj njega mnogo držat za jaku.[115]

Kad ga počne posipati sa vodom

Ona vikne opet tadar sa glasom.

Porad Boga, ne posipli[116] sa vrelom

Niti sipli svema[117] vodom studenom.

Kad ga počne u ćefine[118] uvijat

I sa njima oko nogu uvijat.                  (230)

Opet duša sa Allahom zaklinje

Na glavu mu nemoj vezat ćefine.

Od kuće je nama danas praćenje

Sa svojima viđenje je najfadilnije.[119]

Meni jeste ovo zadnje gledanje

Na Kijamet već je zadnje dizanje.

Kad mejjita na tabutu[120] ponesu

Ahbabi se iza njega ulesu.[121]

Zaklinje ih koji se tada zadesu

Sa Allahom da ga brzo ne nosu.                     (240)

Džematu,[122] sa Bogom vas ja kunem

Ja jetime,[123] moju decu, ostavljam.

Nemojte ih horu hakir[124] videti

I ezijet[125] nemojte ih činiti.

U jednu ću kućudanas otići

Što se neću nikad više vratiti.

I ženu vam, udovicu, ostavljam

Molim vas, činite im vi ikram.[126]

Kad klanjaju, pa ga dalje ponesu

Duša zove svog evljadai braću.                       (250)

I moli se svom dostu, ahbabu

Moli im se da džunahe ne radu.

Vi nemojte da vas dunja prevari

Ko što meni ovaj svijet podvali.

Da vas ne zaigra, čuvajte se vi

Ko što mene zaigraše zemani.[127]

Vi uzmite danas ibret[128] od mene

Što god kupìh ja od mala[129] za mene.

Ništa danas ne ponijeh za mene

Sal ja nosi gole ruke uz mene.(260)

I mal će mi miraždzzije[130] razuzet

Od džunaha neće ništa ponijet.

I mene će Allah hesab učinit

Oni jesti, a ja muke podnijet.

Kad se počne odvajati džemat

Pa će duša opet tada zavikat.

Nemojte se brzo od me odvajat

I vi ćete brzo ko ja putovat.

Ja sam znala mejjit zaboravlja se

Ama brzo, ne odbijajte mi se!             (270)

Moje mesto gde ću ja zatvorit se

Pogledajte gde ću ja ostavit se.

I znala sam kad bijah na dunja

Svaki mejjti studenī je od leda.

La kin[131] brzo vi nemojte bežati

Mslite se, ibret uzimlite vi.

Kad te njega u mezaru[132] turiti

Opet duša iz glasa će viknuti.

I džemat sa Allahom zakleti

Svoje društvo i akrebu[133] moliti.                     (280)

Ja na dunja što god mala pokupi

Malo-mnogo, sve ga vama ostavi.

Svako dobro u Kur’an mi učite

Mene dovom[134] i sadakom[135] pomenite.

Slušaj dobro, u haberu[136] došlo je

Kad se rob odvaja od duše svoje,

Od nebesa munadije viknu ga

Sa tri maha[137] oni tada zovu ga:

Ej insane,[138] da l’ ostavi ti dunja

Il’ ostavi tebe danas tvoj dunja!?                    (290)

Da l ‘ pokupi, o čovječe, ti dunja

Il’ je tebe pokupio tvoj dunja!?

Da l’ on tebe ubi ili ti njega

Kad se mejjit na teneširu tura.

Opet munadije zovnu ga triput

Sa tri strane od nebesa prvi put:

Ej insane, danas kuvvet[139] gde ti je

Šta zaifluk[140] danas tebe dovede!?

A šta šutiš, fesih-jezik[141]gde ti je

I ahbabi gde su danas, šta ti je!?                     (300)

Kad ga turu u ćehine,[142] vikne ga

Sa tri maha od nebesa zovne ga:

Ej insane, na dalek put krenu ti

Za daljine dobro opremi li se ti!?

Ti iz kuće sad izlaziš za svakad

Znadi nećeš više doći ti nikad.

Jednoga ćeš konja danas pojahat

Što te neće više kući povraćat.

Kad ga ture na kamen da klanjaju

Munadije sa tri strane vikaju:[143]                      (310)

Ej insane, ako si hajir radio

Blago ti se, ti si dobro ćario![144]

Blago li se ako bude tebe drug

Ovde tebe danas Božji rizaluk.[145]

Teško tebe ako bide tebe drug

Te se na te bide naljutio Bog!

Pa kad htednu[146] da mu klanjaju namaz

Sa tri maha viknuće ga jedan glas:

Ej insane, što zaradi do danas

Poslove ćeš videt sada, ovi[147] čas!                  (320)

Ako budeš ti šerove[148] radio

Mnogu muku bićeš ovde vidio.

Kad dženaze[149] na grobu se ponese

Ej insane, sa tri maha zovne se:

Kakvu spremu s dunjaluka donese

Pored ove harab-kuće[150] spremi l’ se?

Od imanja natovari l’ kakvu stvar

Za tamninu done se li kakav nur?[151]

Pa u grobu, kad ga turu u kabur[152]

Opet viknut triput njega pod zastor:               (330)

Ej insane, smijaše se po mene

Evo danas hoj[153] da plačeš u mene!

I hodaše ti rados’an po mene

A danas si došo brižan u mene!

I zboraše kad bijaše po mene

A sada ti valja šutjet u mene!

Pa kad počnu sa groblja se vraćati

Tadar Allah počne njemu zboriti:

Ej Moj robe, ti sam ode odena[154]

U tmušninu ostavi te družina.                         (340)

Ti pored njih Mene čini isjana[155]

Ja ću tebe danas činit insana.

Ja ću danas na te prosut rahmet[156] Moj

Sve će hajran[157] danas ostat za hal tvoj.

Od majke sam po šefkatli,[158] robu Moj

Svako dobro sad će biti, dobro čuj!

Enes ibn Malik[159] čini rivajet[160]

Zemlja zove na dan robā[161] po deset:

Ej insane, hodiš na me nasmijan

A brzo ćeš biti u mene rasplakan!                   (350)

Ti džunahe mnogo kupi po mene

A ti ćeš se azab činet u mene.

Za dunja si čališio[162] po mene

A brzo ćeš azab biti u mene.

I harame[163] sve radaše po mene

A tebe će jesti crvi u mene.

A rados’an ti hodaše po mene

A brzo ćeš brižan doći u mene.

Ti harame mnogo radi po mene

A doći ćeš, pa ćeš se bit[164] u mene.                 (360)

I po nuru sve po meni ti hodiš

U tmušinu, u mene ćeš da sediš.

Sa družinom ti na mene sve hodiš

A u mene hoćeš sam da boraviš.

Znadi pet puta te na dan grob zove

Kazuje nam sve njegove halove.

Sama kuća ja sam, i udaljena

Uči Kur’an, biće tebi drug dobar.

Ja sam tmušna kuća, ti nur donesi

Nur će biti, klanjaj namaz ponoći.       (370)

Od zemlje sam sebi dušek donesi

Dobri pos’o tebi dušek će biti.

Zeher[165] na sam sebe kuća ilačli[166]

Bismillahi[167] ko umloži,[168] te uči.

Od Božijeg straha suze iz očī

Kad ćeš doći – to uče ti ilači.[169]

Od pitanja ja sam kuća, znadi ti

U mene će Munkir, Nekir[170] pitati.

La ilahe illellah[171] umnoži ti

Ako misliš njima dževab[172] davati.                 (380)

Pa kad bude jadni insan na smrti

Tada mu se njegov jezik uhvati.

A Kjiramen-kjatibin[173] mu doleti

I tada mu Božiji selam nazovu.

Ono s desne strane što je govori

I bijel mu jedan tefter otvori.

U taj tefter kada jadnik zaviri

Veliku radost on na srcu otvori.

Pa ću izać lijevo mu pred oči

Od džunaha dat mu knjigu da uči.                 (390)

Od muke mu znoj dolazi iz očī

I od straha mnogo hoće da muči.

Allah spremi melajketa četiri

Kad se jedan mejjit na grobu turi.

Jedno melajće njemu govori

Tvoji dugački jesu danas poslovi.

Drugo rekne otoše ti malovi

A ostaše tebe samo poslovi.

Treće rekne otoše ti ćarovi

Ostaše ti danas muke, strahovi.                      (400)

A četvrto rekne blago za tvoj hal

Ako budeš ti radio sve halal.[174]

Ako bude tebi bio tvoj ešgal[175]

O onome što je radi Zul-dželal.[176]

Pa u grobu duša će mu uhodit[177]

Te će njega tako mrtva ophodit.

I njemu će jedan meleć uhodit

Pa će u grob tada njemu govorit.

Melajće time će derman[178] bit

Pa će njega tada pred njim posadit.                (410)

Deder,[179] piši što s’ radio na dunja

Što god radi sevaba[180] i djunaha.[181]

On će tada njemu reći tudena[182]

Čim da pišem, ništa nemam odena.

Nemam ćahat[183] ni mastila da pišem

Niti imam divit[184] ovde ni kalem.[185]

Reći će mu da ja tebe otkinem

Jedno parče od ćefina otsečem.

To je ćahat danas tebi, piši ti

Kalem ti je prstom ćeš ti pisat.                        (420)

Murekljeb[186] je tebi danas pljunka[187] ta

Danas drugog murekljeba nemaš ti.

On će uzet iz te ruke da piše

Te sevabe doklen sve on prepiše.

Kada dođe do djunaha da piše

Neće moći pisat od srama više.

Ne bi l’ te sram kad ih radi od Boga

A sramiš se sad od roba jednoga.

Sa topuzom[188] će ga sada udarit

A on jadan će ga tada zamolit.                       (430)

Reći će mu stani, nemoj bit više

Pa će počet i djunahe da piše.

Kad djunahe i sevabe prepiše

Melajće tada njemu zaviče.

Reći će mu daj taj tefter otvori

I tvoj muhur[189] ti na njemu udari.

I on uzme i svoj tefter otvori

Pa po tome on meleću govori.

Sa čime ću ovo muhurisati[190]

On mu rekne noktom muhur udari.                 (440)

Ta će tefter na vratu obesiti

Na Ahiret[191] valja mu ga nositi.

Jadni insan kad u grob se zakopa

U karanluk[192] sa zemljom se zatrpa.

Svi vidimo kakva je tu teskoba

A ne znamo šta se radi od groba.

Ako bude on djunahe radio

Te ne bude na ibadet hodio,

Te još bude od harama on ruč’o

Veliko je zlo sa sobom zapuč’o.[193]                  (450)

Znadi, brate, ovaj dunja sve vara

Sve na sahat viši tamah[194]otvara.

Za dunjaluk valjatnī[195] smo od kera

Te nas s’ tijem on bez traga otera.

U očima svako dobro ukaže

Doklen[196] tebe na svako zlo namaže.

Još šejtan njemu mnogo pomaže

Te nas na zlo on sve više nalaže.[197]

A i nefs je nama dušman golemi

I on nama gajet[198] mnogo vrat lomi.               (460)

A zinetu[199] i lezetu[200] sve mami

A ibadet da učinim ne da mi.

Dragi Bože, sa svačim Te molim ja

On nas dajma[201] njihna šerra odbija.

I na svakom hajru Ti nas navija

Čuvaj nas Ti od zala svakija.

Dragi Bože, Ti nam dadi dobara

Kad se duša od tijela odvaja.

Kad nemade ni s’ kim da razgovara

Oko njega sal četiri duvara.[202]             (470)

Dragi Bože, ja te molim sa svačim

Čĭn merhamet[203] kad jaoči otvorim.

Gde sam umro kad u grob se ja vidim

Ša li hoće sada biti pomislim.

I nemadem ni na koga žaliti

Dragi Bože, tada me osvijesti.

Kad me stanu Munkir, Nekir pitati

Da mi bude lako dževap davati.

I mezarne tmušine me sačuvaj

I tadar me sa rahmetom pogledaj.                   (480)

Al’ je mezar strašan jedan običaj

Dobra druga tada meni Ti podaj.

Kad me braća i akreba ostavu

A u zemlju mene me zatrpaju.

A od mene svaki nadu okrati

I svaki se svojoj kući povrati.

Ja sad imam svakojake pr’obuke

A tu nema sal košulja bez jake.

Kad ne ostane ništa mene u ruke

Ti me čuvaj da ne budem na muke.                (490)

Ja kad budem gole glave i nógā

Sam ostanem, po kraj mene nikoga.

Da ja vidjeh sal mala svojega

Ti opremi od rahmeta Tvojega.

Vidi, brate, šta nàs čeka svija nâs

Vidiš dobro, razaber’ se ti danas.

Nemoj bacat samog sebe u talas

Što god radiš, misli, brate, za taj čas.

Tadar nejmaš nigde da se varakaš[204]

Nit kabahet[205] ni na koga da bacaš.                (500)

Nemoj jadan u gafletu[206] da čekaš

Čuvaj sebe, nemoj zlo da barakaš.[207]

Kad u grobu mi mejjita turimo

Sve bežimo, za dunjaluk hitamo.

Pa trčimo i svačim se prljamo

A hoćemo za sve da se pitamo.

Ko u sanu svaki insan sve šuti

Pošto umro tadijer[208] se probudi.

Da razmisli za grob malo je ljudi

Svaki insan za dunjaluk sve hudi.                   (510)

Hajde jadan, u dunja se ne uzdaj

Dunja prođe, brzo ćeš biti pokajan.

Hilečar[209] je sal te na zlo navija

Pa najposle na muke te dobija.

Ti ne teraj kapom vetar u hava[210]

Najposle ćeš doći u hal eto ‘va.

Od tri dana dunja više ne biva

Niko nema da na njemu propeva.

Jedan dan jeoni što tije prošo

A drugi je što ti nije još došo.                         (520)

A treći je što si u njeg uišo

Sada oni što je tebi otišo.

Stić ga nemoš, on je tebi promako

Što uradi ode tebi baš tako.

Oni drugi još se nije primako

Pitaj treći dok tinije izmako.

Misli, jadan, šta ćeš sutra reći ti

Kad ćeš u grob, u karanluk leći ti.

Ispred tebe Munćir, Nećir izbiti

Pa ispred njih tebe te posaditi.                        (530)

Zbor je njihov ko grmljava iz neba

A ko šimšik[211] kad se okom pogleda.

A kad hodu, zemlja him se cijepa

Oči modre, crne dođu kod roba.

Pa te njega za Allaha pitati:

Ko ti je Bog, koga Boga znadeš ti?

Pejgambera koga znadeš, kaži ti

I kojemu dinu hizmet[212] činiš ti.

Pa kad njima mogne dževab dat

Biće od njih dobro tude postimat.                  (540)

Ako je dobri, po tome te poznavat

Reći će mu sedi spavaj ti rahat.

Ako njima on ne mogne dat dževab

Ogradiće svoju kuću on harab.

U ruke te držat jedan gvozden štab

Reći će se njima čin te ga azab.

Kada počnu njega štapom šibati

Od njega će grob mu se zapaliti.

I mezar će tada njega stegnuti

Svako rebro kroz drugo mu prognati.                         (550)

Pošto odu Mnćir, Nećir od njega

Jedan drug će tada doći kod njega.

Strašno će doć i stanuti kod njega

A velika smrad će ići iz njega.

Pitaće ga šta ćeš ovde, ko si ti

On će reći tvoji ružni poslovi.

U tom halu u grobu će se tegliti

Do Kijameta će vazda azab biti.

Odviše će biti gluho bez uši

Insaf nema da ga malo zažali.                                     (560)

Onaj koji bude dobro radio

Na farzove ne bude ih malio.

Od Dženneta prozor će mu otvorit

I lijepi poslovi se udružit.

Ovaj haber naš Pejgamber nam reče

Kad tri dana prođe, o’ma zaviče:

Mili Bože, daj mi izun da idem

U kakvoj je halu da ga obiđem!

Ona siđe i grob mu uniđe

Iz daleka tvoje tijelo pogledaće.                     (570)

Gde mu iz njih krf počela točeti

Pa će tada svoje tijelo pozvati:

Šta li radiš bez ikoga odena

Ovaj grob je jedna kuća samotna!

Ovo jeste brižna kuća i mučna

I ovo je jedna kuća belajna!

To će zborit, pa odatle otisti

I pet dan opet izun iskati.

I svojemu tijelu opet će reći:

Evo danas jadi su nam poveći!                       (580)

U grobu će svoje tijelo videti

Iz ušiju sam’ mu voda se muti.

Moje tijelo, gde si danas što ćutiš

Ovo jeste jedna kuća da mučiš!

Ovo jeste jedna kuća od prva

I akrebska jeste kuća eto ‘va.

Tadar opet na mesto će otisti

I sedmi dan opet izun iskati.

Ona dođe, pa uđe u grob svoj

I tijelo razgamzeli crvi joj.                               (590)

Padne l’ ti nom za tvoj život na dunja

I kamo ti sad akreba milosna?

Gde su dans tvoji mali refiki

I dostovi tvoj gde su veliki?

Nemojte nas zaboravit od dove

U te noće svaka duša dohodi.

Ako vidi da im se što dijeli

Kad ne vide, s dobrom da se pomene.

Žalosno se one tadar okrenu

Vidiš, brate, valja za njih pomislit.                  (600)

Niša grđe ja ne vidoh šta si ti

Sa tobom će dajma ovde sedeti.

Džehennemski pendžer te mu otvorit

Pazi, brate, nemoj đunah ti radit.

Hič ne haje šta on jadan govori

Niti ima gdegod jadan da bježi.

Što je Allah zapovideo, tražio

Tu će videt da l’ je dobro ćario.

Misć i amber miris će mu udarit

Do Kijameta će vazda rahat bit.                     (610)

Kad Azrail dođe, dušu izvuče

Te od Boga izun ište i plače.

Ono moje tijelo danas da vidim

Od Boga joj dođe izun kerim.

Mili vudžud da ga jadna obiđe

Iz usta i iz nosa videće.

Kad će vidjet, odviše će plakati:

Ej garibu, moje tijelo gde si ti!

Pada li ti nom za život na dunja

I mučna je i odviše pakosna.               (620)

I velika ovde jeste tmušina

I danas je ovde kuća žalosna.

I na mesto svoje će se uspeti

Allah dragi izun će joj dodati.

Koje tada nema nigde uteći

Kad nemamo nigde danas pobeći.

Gde mu toči krf iz usta i oči

Tadar će se odviše zaplakati.

Šta se radi sad od tebe da l’ vidiš

Više na dunjaluk nema da hodiš.                    (630)

Tvoje meso nafaka je njihova

A koža se rastavlja od uzvova.

Do sedmoga dana tu će ostati

Allah dragi izun će joj dodati.

Tadar vidi iz nosa mu toči gnoj

Zaplače se, vikne žalosnoj:

Gdje je tebe evlad danas ovdena

Ostaše ti otac, majka žalosna!

I gde si ti danas mili sadiki

Tebe danas ostaviše u muke.                           (640)

Pomislite vi za ove robove

Iz te ruke svoje roblje obhodi.

Tadar one pored tog su ferahli

Od hedije pošto umid odkine.

Sa brigom se svome mestu povrnu

I sadake valja njima opravit.

Kad ne budeš tuđa haka afuke

Pa te krenut na mizanu da idu.

Tefteri im letu, njima dohodu

Dobrima te na desno dodavat.                        (650)

Nevjernima navalačit ih na hrbat

Štako radi sve će tadar videti.

I tadar te dobro pišman bivati

Svak će videt što god je uradio.

Sve će videt što je zala radio

Tadar znadi pred Boga ti valja stat.

I nemaš se nigde tadar varakat

Da inćariš niša nemaš dobiti.

Svaki uzuv sve na tebe ispati

I tadar je šehid, brate, melećan.                      (660)

Kazivaće sve na tebe i divan

Znadi dobro, ej ti što si nedozvan!

Ej insanu, nemoj trčat isjan

I tefeteri meleće ti isturu.

Što je bilo sve ovako govoru

Slušaj dobro, što god bude robova,

Dizate se u dvanaest halova

Ta će frka ko majmuni izići.

Druga frka sureti im krmadi

Treća frka izaći će ćoravi.                               (670)

Četvrti su gluhi, nijemi – eto ‘vi

Peta frka sve će žvakat jezik svoj.

Ovo je ona ulema, brate moj

Šesta frka ranjavi izlaziti.

Sedmima noge za čelo svezati

Osma frka ko pijani hodati.

Ko Božiji hak što je hakom ne daje

A deveta frka, znadi, ovo je.

Te te doći oni gibet činući

A nekijem opruženi jezici.                               (680)

Jedanaesti pijani te ustati

U džamije fukuš čelom zborili.

Pa će potle izać frka dvanaesta

To su oni što su jeli kamatu.

Eto ‘vako dođe u drugi haber

I on kaže rekao nam je Pejgamber.

Na Kijametskom danu moj ummet

Od dvanaest najprva će započet.

Pa će čuti munadija šta veli

Pa od toga bez tobeta umrli.                           (690)

Druga frka što će se pojaviti

Pa će za njih munadija viknuti:

Na tobetu ne dođoše na smrti

Treća frka iz zemlje će izbiti.

I munadija će tadar zavikat

A četvrta frka će se podizat.

Biće tad tebe hesab polako

Šta radismo na dunjaluk da vidu.

Prema poslu svakom svoje dodadu

Na lijevo ko je ehli-mekavat.             (700)

Kad im dadnu, učite im zavikat

I od straha glavu svi okrenuti.

A kjafiri od muke te kukati

Nema ništa da je zaboravio.

Al’ je na svoj hrbat natovario

I za svačem Bogu dragom dževab dat.

Te ti valja svašta pravo kazivat

Kad na tebe i dan i noć šahiti.

Znadi dobor ne daju ti legati

I još jedan od šahida je zeman.                       (710)

I još jedan od šahida je Rahman

Na svačemu delil ima u Kur’an.

Kad se hoće svašta kazat u taj dan

Ništa nema da ti oni naturu.

Od inćara tvoja usta zatvoru

Kad ustanu nanjihnije grobove.

Jedna frka što će biti najprva

Zaslužiste fitneluke radeći.

Haram jeli i na lažu trčeći

Ne biše im adaletom hućmovi.                        (720)

Sa udžubom biše njihni poslovi

Još iz usta sve će njima točet gnoj.

Što im nije zbor i amel jednak svoj

Bite oni ko na lažu šahiti.

I od džife još više te bazdeti

Na lijevo i na desno padati.

Na mal zećat od fukare što krije

Od katrana gaće će da obuče.

Time gaće od katrana obući

Od jednoga drugom riječ noseći.                    (730)

Na dunjaluk bili su im adeti

Jedan drugog na zlo navodili.

Pretvorit se u krmeća sureta

I drugima skraćivali nafaku.

Dokazao nam jednom Ibni Džebel

Na Kijametskom danu, na Mahšer.

Na dvanaest frka će se proživet

Na tijelu nogu, ruku neće bit.

Ovi su komšije ezijet činili

Mesto smo him u Džehennem spremili.                      (740)

Izaći će krmeća im sureti

U namazu dembel biše eto ‘vi.

U Džehennem mesto će him sad biti

Trbusi im ko planina će biti.

Ovi nisu pravo davali zećat

I njima će sve iz usta krf točat.

Crna im se vuču, tako polazi

Vikanje munadisko dolazi.

Peti kad se iz grobova pomoli

I od Boga munadija im veli.                           (750)

Krijući su ovi đunah radili

Umriješe, tobu nisu činili.

Šesta frka, kad im Allah proživi

Munadija viknuće im eto ‘vi.

Sedma frka to će biti halk

U ustima njima neće bit jezik.

Osma će se proživet iz grobova

I noge im prometnute viš’ glava.

S Božje strane munadija im veli:

Eto ovo ste za to zina činili!                            (760)

A deveta frka kad se proživi

A trbusi od vatre su im puni.

Eto ‘vi su mal jetimski izeli

I mesto su u Džehennem spremili.

A deseta frka će proživete

Pa će za njih munadija viknuti:

Ne slušaše oni oca i majku

Zbog toga su oni bili na muku!

Jedanaesti kad im Allah poživi

A zubi im kao volujski rogovi.                        (770)

Usnice im obešene do prsī

Do fahzova obisnuli trbusi.

S Božje strane munadija im veli:

Zato su džeza i džeza zaslužili.

Dvanaesta frka što je sjajaće

S Božje strane munadija im veli:

Od džunaha oni jesu bešali

I na smrti na tobetu dođoše.

Mesto svoje u Džennet zaslužiše

Oni jesu razi bili od Boga.                              (780)

Božja mislot pade na njih svakoga

Svaka frka izlaziće na hesab.

Šta ko bude zaslužio za ikab

Prema poslu Sunce će ih užagrit.

Nekijem će do koljena udarit

Pa te krenut da se ide na Mizan.

To je jedna terezija u taj dan

Po jedan mizanski tabak će biti.

Pa te oni sevab – džunah meriti

Što god radiš sve ćeš naći znadi ti.                 (790)

I za svačem Allah će te pitati

I Sirat je znadi jedna ćuprija.

I od tanke dlake jeste tanšija

Tri hiljade godina je dužina.

A hiljadu godina je visina

Na ćupriji sedam pusija čekat.

Prvo mesto za iman će nas upitat

A na trećem za namaz će pitati.

A na peto za hadž sual će biti

Dok na sedmo mesto biće pitanje.                  (800)

I pitaće za rodbinski slaganje

Ako dade njima dževab što treba,

Ako bude radio što ne treba

Kad nagazu na ćupriju da idu.

Prva frka ko šimšik je prohodi

Treća frka baš ko ptica kad pita.

A peta će baš ko čovek kad trči

Jedni će je preći za dan i za noć.

I vatra im sve iz usta izlazi

Ovi biše u tidžaret na laži.                              (810)

Od robova ovi dunjah su krali

A od Boga nijesu se bojali.

Sad su mesto u Džehennem spremili

Od glava im otsečeni vratovi.

Na lažu su svedočili eto ‘vi

Iz usta im toči krf i gnoj velik.

To su oni što pokriju što je hak

Kad izađu, ugnutija bit glava.

A krf i gnoj toči im iz ferdžova

Eto ‘vi su zina što su zina činili.                      (820)

Vi ste mesto u Džehennem spremili

Oči modre a obrazi im crni.

Munadija viknuće im eto ‘vi:

Eto ‘vi su džeza s tijem davali!

Za Džehennem na dunja su radili

Eto ‘vim će tijela raspadati.

Eto ovo su što im biše adeti

Te zbog toga azab biše ovako.

Mesto im je danas ovde opako

Iz grobova bit će oni ćoravi.                           (830)

Izaći će im ovaki halovi

I jezici na trbuh si im pali.

I nedžaset iz trbuha izlazi

Eto ovi su na dunja vino pili.

I mesto su u Džehennem spremili

Baš kao šimšik pro nebesa leteće.

Eto ‘vi su dobri poso radili

Džematile pet vakata klanjali.

Ovu plaću oni danas dobiše

I u Džennet Božji rahmet nađoše.                   (840)

I Bog danas razi od njih svakoga

Ništa bolje nema danas od toga.

Bog će pitat, oni davati dževab

Teraće ih u Džehennem u azab.

Odviše će njima znoja tude bit

Nekome će znoj do pasa dohvatit.

I Mizan je gajet velik kurisan

Tu će doći što je džina i insan.

Od magriba do mašrika tužiti

Svaki insan redom će se pozvati                     (850)

Pa ako ćeš jednog mrava zgaziti

Pa će posle ka Siratu krenuti.

I od crne noći jeste tmušnija

I od ostra sablje jeste oštrija.

Znadi dobro od tri jedna ravnina

A hiljadu godina je nišina.

Za sedam stvari će se upitat

Na drugom će mestu pitat za zećat.

Pa će za post biti sual četvrti

A za abdest i za gusul šesti.                            (860)

Za očino i majčino slišanje

I od njega biti zulum činjenje.

I oni će propustiti tog roba

On se tada u Džehennem zagliba.

Ona igra ko đemija na vodu

A druga je baško vetar prolazi.

Kao rehvan-konj prohodit će četvrta

Dok će šesta baško insan kad hodi.

A za mesec i za dva se neki vuć

Za godinu i za dvije neki doć.                        (870)

Pod Siratom mnoge vatre izviru

Pejgamberi pojaviće se najprvi.

Pa će posle ehli-ilum polazit

A zatim se đunahćeri pojavit.

U alimski nur će gledat nagazit

Božjim emrom zagardite i nur ta.

Zavikate hasreta va vejleta

Koliko te oni tadar vikati,

Čute dobri njihov avaz pa stati

Recite im meded čin’te vi danas,                    (880)

Vi nemojte mislit sad za vas

Nemojte nas ostavljati u talas,

Na dunjaluk zajedno smo hodili

Među nama sada hakova nema li.

A oni te asijana govorit

Bilo i vi za ovaj dana pomislit.

Mi smo vama kazivali sve na vaz

Vikali smo da kalnjate vi namaz.

Kad bismo vas mi na namaz pozvali

I nas biste tadar za to psovali.             (890)

Asijete tadar padat otalen

Sa azabom biće svaki namučen.

Treći otist u Džennetu trčeći

Zebanije na njih na hudžum činući.

Vikaće im eto vama sad vaš mal

Vama ćitab haram, halal dokazal.

Oddžunaha vi se ne odbijaste

I veoma te u Džehennem gladneti.

Naprema će usnice im kidati

Kad ožednu vodom te ih napojit.                   (900)

Boga moli, nemoj tuda zapadnut

Dragi Bože, ja te molim sa svačim,

Tvojijem Te milosnikom ja molim

Kad otide ehli-džennet u Džennet,

Njihna deca ka njima te pohitat

Evo otac i majka nam dođođe.

U radosti hvalit Boga odviše

Neka deca tu žalosna ostate.

Pa za oca i za majku pitate

Džebrail će tadar njima dat dževab.                           (910)

Njihov hal je danas mučan i harab

Kad te od njih takav dževab začuti,

Zaplakate i Bogu se moliti

Da gorimo zajedno to naš zeram,

Kad nam nije svešto danas potaman

Hej žalosti, kad mi danas žalimo,

Mi u Džennet da sedimo nećemo

Naše glave da tučemo kamenom,

Oprosti ih, dragi Bože, rahmetom

Bog će Džebrailu zapovideti.              (920)

U njihnće će njih sureta povesti

Tadar kad te deca u njih pogledat,

Svaki svojoj majki ocu potrčat

Dokle dođu, pa o njima obisnu,

Tu te poznat da im oni nijesu

Zavikate hej žalosti velike.

Zaplakate veoma jadni od muke

Šta hoćemo, mi ostasmo žalosno,

Našu majku i oca ne vidosmo

Tadar Allah Džebraila dozvaće.                      (930)

Tad Džebrail dragom Bogu kazaće

Dvadeset pet hiljada se neki vuć

Nema čare, nagazite da idu

Pa za njima dobri ljudi, salihi.

Sa nurom te lako Sirat pregazit

I mnogo se tuda hote napatit.

Njihnim nurom sve ćupriju prolazit

Tadar hote mnogo činet hasreta.

I plakat i vikat za firkata

Ama nema fajde tadar se drati.                       (940)

Kod njih doći pa te ih upitati

Merhameta mi smo muftadž sad od vas,

Požalite malo danas vi i nas

Molite se Bogu danas i za nas.

I sa vama nimeto smo mi jeli

Pa bežite, zar ste zaboravili?

Reći te im zaludu je sad zborit

I gjunahe svojoj duši zabranit.

Vi ste znali da je vama danas farz

I Allahu da činite vi nijaz.                               (950)

Vi biste se za to mnogo ljutili

Sve biste se na mal vi naslanjali.

Baško lišće sa drveta u jesen

I sa vatrom biće tude opržen.

A asije u Džehennem krijući

A sa malom u prsi ih tukući.

Patiće te danas ovde mučan hal

Ne trošiste ko što reče Zul-dželal.

A u svako zlo se vi zabrkaste

Od zekkuma njima te donijeti.                        (960)

Pa šta će bit kad te zekkum izesti

Pijući im džigerice otpadnut.

Nećeš moći ti Džehennem podnijet

Da Džehennem i tu vatru ne vidim.

Ti me čuvaj da u vatru ne gorim

Svaki svoje mesto gde je će videt.

Svaki svoju majku, oca zatražit

Bogu šućur kad se s nama sastaše.

Šućur činet što se tude vidoše

Zašto oni oca, majku nać nete.                        (970)

Za očeve i za majke plakate

Oni nisu mučili se za sevab.

U Džehennem oni činu se azab

Ko jetimi vratove te ugnuti

I nas kod njih u Džehennem pratiti

Ovi Džennet danas nama je haram

I nimeti džehennemski su nam haram

Da mi danas oca, majku vidimo

Dok se mi sa njima ne sastanemo

Dok nam oni tamo goru sa vatrom                   (980)

Povadi ih ti iz vatre sa lutfom

Kod hurija hajde pa im reci ti.

Džebaril ih tadar kod njih dovesti

Od želje te tu ka njima koptisat.

Navalite pa ih stanut mirisat

Kad im dobro njihne dihe mirisnu,

Nete moći dalje da to podnesu

Nama nema našeg oca i majke.

Od žalosti cijepate sve jake

I naše je srce danas pakosno.              (990)

Mi jetimi bez njih danas ostasmo

Za čem plaču ova deca pitaće.

Allah dragi Džebrailu reći će

Džebraile, u Džehennem otidi

I tu decu ti sa sobom povedi

Kad te videt gde im deca stigoše,

Vadite nas, izgoresmo odviše

Ka Džennetu sa njima te oni poć.

Što te teglit one muke sve te proć

One majke i očevi što tuži.                              (1.000)

Za taj vakat hič se oni ne brižu

Njihna deca oca majku neće nać.

Viču galve sa kamenom valja tuć

Slušaj dobro, na smrt pamet saberi.

Samog sebe u tome zlu ne teraj

Svetac reče ko na smrti zatuži

I onoga ko se za smrti poruži

I meleći njega lanet sve činu.

Kad za žalosne crnu ture haljinu

Kad se skupu pa zatužu mejjita,                     (1.010)

Pa zaviče ta je vika vaša ta

Koji plače na me danas za njega?

I ko žali što je umro na njega

Džahili ste, vi od Boga ne znate!

I za moje povraćenje mislite

Slušaj dobro, pa osabari na belaj!

I sudbini Božijoj radi ti bivaj

Slušaj, brate, oni dobri robovi

Kakvi budu njima bili poslovi

Znadi dobor u Džennetu kad te doć               (1.020)

I od brige tadar će se svako proć

Bez hesaba hurija i gilmena.

Dobra nikad neće nestat tudena

Naš Pejgamber tu će pozvat ummet.

Slušaj, brate, i pametno ubiraj

Što je muško otić njemu na divan.

I tamo će njima poslat tu Raham

I porad njih sofra će se postavit.

Veliki će tu zijafet njima bit

A Fatima što je žensko pozvaće.                     (1.030)

Sve će doći, na divanu stanuće

Vi ste za me da vidite žudele

Za mahrame obraze ste čuvale

I ponoći vi se Bogu moliste.

Vi u Džennet sada k meni hodite

Pejgamber će reći: Ej vi ummet moj,

Na dunja ste potrošili vijek svoj

Na me jeste salavate učili,

I za mene na dunja ste hajali

A sa vikom mnogo za me žudeste                  (1.040)

Pejgamberstvo sejr hak vi vidoste

Slušaj kad će Allah davet činiti

Dragom Bogu oni se odazvati

Reći će im merhaba, ej robovi

Ja vas zovem, ej vi Moji robovi

Da iznesem vama danas lepote!

I još Moje čehre da vi vidite

Moj Kur’an vi na dunja ste učili.

Sa abdestom na divan mi stajale

Pa će njima lepote ukazati                               (1.050)

Koliko te ugledane tu biti

Ko je mumin njemu treba grabiti.

Dan i noći sve ibadet činiti

Valja, brate, pet vakata kljanati.

I Allahu dajma nijaz činiti

U Džehennem te asije ti vidi.

Njima majke i očeve povedi

Zapalkate, zapomagat suviše.

Izvedite vi njih otalen naviše

I radosno u Džennet svi te doć.                      (1.060)

I haljine džennetske te svi obuć

Kad im umre evlad se porušu.

Crnu robu za smrt oni porežu

U Džennetu ugnutija glava doć.

Oni Džennet nama biva baško noć

Doklicu i tuženje ne teraj,

Ako hoćeš da zasedneš ti u raj

I onoga ko ga sluša na uši.

Svi su mel’un, na njih je lanet Božji

I mejjitu oni činu grčinu.                                (1.070)

U Džehennem kuće im se načinu

Azrail im dođe tada na vrata:

Šta vičete, na koga je tužba ta

Ja sam poslat uzet dušu od njega!

Zlo turate tadar njemu kod boga

Allaha mi, opet mi se nadajte!

Jel od mene nikud bežat nemate

Pa u tužbi doklicu ne teraj

Ako hoćeš da ućosaš ti u raj

Allah vrata od Dženneta otvori.                     (1.080)

Prema poslu daće im se ćoškovi

Tu će Allah sa svakoga muke svuć.

A hulleta i tadžove te obuć

Bez karara će mu činet ihsana.

Tuda Allah svako dobro poklanja

Dođite mi da vidite sohbet moj.

Dragom Bogu dajma, brate, ti robuj

A žensko će ostat Fatimi na divan.

U čašama šerbet držati gilman

I gilamni sa vodom ih napojit.                        (1.090)

Od Njega velika će stima bit

Hajte ‘vamo vi kod mene reći će.

A Fatima njima ićram činiće

Na mog oca vi salavat donesite.

Pet vaktova namaza ste klanjale

I od Boga vi se dajma bojaste.

I džennetske vi nimete jedite

Nek je halal sada vama sohbet moj.

Ašik bili, jagodice kvasili

I moje ste vi sunete radili.                               (1.100)

I moj mevlud mnogo naučavaste

Evo danas i sa mnom se sastaste.

Ehli-džennet na suhuru pozvati

Dragi Allah njemu bujurisati.

Merhaba, ej Moji mili dostovi

Džennetskije ružica ste želeli.

Što najviše dajma za to žudeste

Dajma za to āh činaste, plakaste.

I po njime vi ste amel činili

I što sam ja zapovido radili.                             (1.110)

Kad te videt, svi te se zanijeti

Pet stotina godina im otisti.

Što je Allah zapovideo raditi

Što je Allah zabranio bježaše.

Od harama sebe valja čuvati

Allahu se za rahmet sve moliti.

Klanjaj namaz i ramazan posti ti

Sa namazom nemoj se ti igrati.

Nemoj gibet ti činiti

Što god nije tebe milo bivati.              (1.120)

Ti u haku nemoj ulić nikome

Čuvaj jezik, nemoj laži zboriti.

I od čini valja iman čuvati

I još čuvaj dobor devet uzvova.

Za insansko odvajanje ti se boj

Što ne valja nemoj radit, ti čuvaj.

Sve što Allah begeniše ti miluj

Ocu, majci asī, brate, ne bivaj.

Tadaili-erćenom namaz ti klanjaj

I od vina ti se čuvaj, nemoj pit.                       (1.130)

I džunahe prošle ne zaboravit

Na lađljivo mesto ne predaji se.

I munafikluka dobor čuvaj se

Svom hodži nemoj hilaf činiti.

Ni za koga dobar je ne reci ti

Što je muško nemoj svilu obući.

Za dunjaluk ljutine se ti prođi

I komšije ti ne čini ezijjet.

Još zina nemoj, brate, uradit

Od harama valja sebe čuvati.              (1.140)

Od harama valja ženu čuvati

I čuvaj se, nemoj nikoga ubiti.

Nemoj nikom silan mal otimati

Ramazanski post bez uzra ne fukat.

Nizašto se nikad mnogo ne kuni

Kad si kadar ti munćir ti men’ učini.

Pejgamberu hilaf ništa ne vikat

A šehadet treba pravo kazivat.

Ne počinji opet jesti kad si sit

I Allah širća nemoj donosit.                            (1.150)

Dobro ženi fahiša nemoj reći

I od ćibra nemoj nikad ti zabreći.

Amanetu hijanetluk ne čini

Osim Bogu s druim jemin ne čini.

I nikome nemoj ništa ukrasti

I čalgije nemoj brate sčlušati.

Što je igra ti se nemoj igrati

I nemoj se nikom ti potprdevati.

Za dunjaluk nemoj brate haris bit

I za dunja velik vijek ne miluj.                        (1.160)

Fukarluka se nikad ti ne boj

Pored nefsa ne ljuti se ni za čem.

I za dunja nemoj imat mnogo gam

Nemoj nikog tazim za mal činiti.

Ničji ajjib nemoj razabirati

Slušaj, brate, svoje srce opeći.

Ove huje veliki su naleći

I na dersu dajma, brate, devami.

Pet vaktova džematile devami

Prohodi se, adžamiluk ne teraj.                       (1.170)

Mladost ode, njemu nema vraćanja

Znadi svačem hesab valja davati.

I duša je amanetom data ti

Što god dihneš, brate, u noć i u dan.

Što god radiš, ne isturi na mejdan

Što ti kaže, ružne huje ti bacaj.

Što te šejtan tera, ti ga ne tragaj

Slušaj dobro, nemoj radit naopako.

Nemoj sebe u Džehennem goriti

U haramane nemoj ruke pružati.                     (1.180)

Ako misliš od vatre se čuvati

Nemoj za to ni drugome misliti.

Svoje oči čuvaj od na mahrema

I merhamet ti učini svakome.

Od haseda svoje srce očisti

Verovanje nemoj ružno imati.

Ne vadi ih iz pravije poslova

Još nikom zulum činiti nemoj.

Na islamskom šućru dajma ti bivaj

A što on ne haje ni ti ne miluj.                        (1.190)

Kad zauči ezan, stani ti, slušaj

I nemoj ga lako držat i kolaj.

I mumina, brate, činet ezijjet

I tvoj amel nemoj velik ti videt.

Čuvaj sebe, nemoj begenisat se

Od zla veži dajma, ti odboja se.

I nemoj ti od uleme bežati

Što ga nećeš tedžrube učiniti.

I mustaće valja, brate, podseći

I kamatu ti u usta ne meći.                              (1.200)

I akrebu nemoj terć učiniti

Od livate valja sebe zabranit.

I nemoj ti hajdukluke činiti

I što će ti ćejjif dati ne jesti.

I za lažu ti se nemoj zakleti

I namaz iz vakta nemoj propuštat.

I muminu, brate, srce napuni

I nikome nikad rušvet ne uzmi.

I za ashabe opsovat i ništit

Nemoj ukrit jednu paru u zećat.                      (1.210)

A riječ ničiju nemoj prenosit

I od ilma poso nemoj odvojit.

I tvrdinu ti na srcu nemoj peć

Na dunjaski lezet, brate, nemoj leć.

Prijen vakta namaz ti ne počiti

Nemoj jesti ti polokač pahčinji.

 I na lažu nemoj posvedočiti

U čalgiju nemoj ti zakucati.

I nikoga nemoj ti hōr činiti

I na nimet nikom ne zavidite.                         (1.220)

I na nimet treba šućur učinet

Svome nefsu taba bivati nemoj.

I na Božiji takdir ti se brinuj

A što je hak ukabuli u svačem.

I nikoga ne prevari ni u čem

I fukaru nemoj hōr učiniti.

I na šalu nikoga ne uzimati

Hužne huje ti od sebe odbaci.

Radi brate, od njih sebe opaći

Hajde na ders, dokolicu ti jàmi.                      (1.230)

Dobre huje ti ka sebi sve mami

Čin ibadet el se vijek ubira.

Starost dođe, njemu nema bežanja

I pišu se tvoji svi kabaheti.

Neki vakat pa te ti je uzeti

Znadni čisto za sve bićeš upitan.

Moli Boga da učini On derman

A njihno mesto dobre otvaraj.

On je sebe propastio, dobro znaj

Odbijaj se, nemoj raditit na tanko.                  (1.240)

Nemoj mislit da ti bude nalako

El je teška vatra opako.

Što god ne znaš, ti alimā upitaj

Što ti kažu, ti znake sve primaj.

Njihnu riječ ti u pamet ubiraj

Ako hoćeš da je tebi ačik raj.

Oni jesu pejgamberski većili

Njihnu riječ nemoj da ste bacili.

Vi budite za Ahiret ko čili

Nek vam budu to najpreči ihćili.                     (1.250)

Pejgambera za hubeta da ima

Milovati treba vazda to nama.

I njegovom kućnom roblju svijema

Nek je na njih sto hiljada selama.

Dragi Bože, dajma tebe ja molim

I na svačem Tebe fala, ja velim.

Od šejtana čuva što je redžim

Ti me čuvaj, da Tvoj rahmet ne žalim.

I njegovo hile jeste veliko

Sve on tera da se radi naopako.                      (1.260)

Sa hiletom tera nama on varku

Da nas na zlo navede eto tako.

Dragi Bože, tako Ti Muhammeda

Tvoja milost što sa njega ne spada.

I molim te sa njegova evlada

Ti šejtanu na nas fursat ne poda’.

I ko Tebe na sedždetu saminje

I za Tvoj ibadet ko se sve brine.

Naša srca sa imanom napuni

I na smrti Ti nam iman pokloni.                      (1.270)

I tako Ti ko se s Tebe zaklinje

I ko Tebe vazda plačan pominje.


[1] iman – vjerovanje u jednoga Boga;

[2]RahmanMilostivi, jedno od Božijih imena;

[3] Resul – Poslanik, misli se na Muhammeda, a.s;

[4] salavat – molitva za Muhammeda, a.s;

[5] ashab – drugovi Muhammeda, a.s;

[6] salat – skraćeno od salevat, molitva;

[7] selam – mir, spas, univerzalni islamski pozdrav;

[8] potaman – sve je u redu, namireno;

[9] dova – molitva Bogu, blagoslov;

[10] din-dušmanin – neprijatelj vjere;

[11] sabija – nejač, maloljetna djeca.

[12] saće – dovoljna količina hrane;

[13] plaće / plače;

[14] láik (arap.) – dostojan, zaslužan (po dobru i po zlu); koji nečemu odgovara, kome nešto pristaje;

[15] daima – uvijek, neprestano, konstantno;

[16] hajir, hajra – dobro, dobra;

[17] tefter – bilježnica, teka;

[18]la taknetu – ne tugujte, kur’anska sintagma;

[19] merhamet – milosrđe, samilost, sažaljenje;

[20] zaif – slab, nejak, nekadar;

[21] tamah –tama, mrak, tmina;

[22] sal – samo;

[23] hedija – poklon, dar;

[24] risala – vjeronaučni udžbenik, poslanica;

[25] insaf –duševan, dobar, pobožan, plemenit, sažaljiv;

[26] arđavo –loše, hrđavo;

[27] huja – ćud, narav;

[28] ajjib –

[29] mahsuz – naročito, posebno, specijalno;

[30] imam – vođa, predvodnik (vjerski);

[31] stìma – ponuda, poklon, uvažavanje, pribiranje;

[32] nimet – blagodat;

[33] mahljukat – stvorenja;

[34] Kijametski dan – Sudnji dan;

[35] ummet – sljedbenici, narod (islama);

[36] tadar – tada;

[37] nefs – pohota, strast;

[38] devam – stalan, konstantan, neprekidan;

[39] sunnet – islamska tradicija, Muhammedova, a.s., praksa;

[40] pejgamber –vjerovjesnik;

[41] dunjaluk – ovaj svijet, ovozemni život;

[42] azab – muka, patnja, ispaštanje, kazna;

[43] ibadet – robovanje i pokornost Allahu, dž.š. Očituje se kroz prakticiranje islamskih obreda;

[44] fataj – hvataj;

[45] insan – čovjek;

[46] hal – stanje, prilika, okolnost, situacija, položaj;

[47] dert – briga, (duševni) bol;

[48] hesapiti – računati;

[49] melek – anđeo;

[50] Azrail – Melek smrti.

[51] čare – izlaz, rješenje;

[52] namaz – molitva;

[53] kaza – kasnije, naknadno izvršenje propuštenih molitvi;

[54] ujdisati – juriti, trčati, grabiti, jagmiti;

[55] hava – zrak, vazduh, atmosfera;

[56] šejtan – đavo;

[57] ustad – ustat;

[58]la ilahe illallah – nema boga osim Allaha;

[59] edabil – da bi se, možda bi se, dako bi se;

[60] davranis’o, davrana – ne daj se, povrati se/povrni se, drži se ustrajno i uspravno;

[61] rivajet – priča, prenijeto predanje;

[62] mejjit – mrtvi, umrli;

[63] fursat – namerna provokacija, inad/t jačeg;

[64] sure – lik, oblik;

[65] din – vjera;

[66] mojijeh – mojih;

[67] jehudijski din – jevrejska vjera;

[68] selamet – spas;

[69] kimet – vrijednost, cijena, gostiti, uživati u datim blagodatima;

[70] u isti mah – u isto vrijeme, vremenski interval;

[71] zapalju – zapale;

[72] navalju – navale;

[73] srća/srča – časa;

[74] izvuću – izvuku

[75] zakuću – zakuče, zakače, pripoje;

[76] odali – udalji;

[77] šer – zlo;

[78] Imami Azam – Ebu Hanife, osnivač hanefijskog mezheba;

[79] džunah – grijeh;

[80] dževab – odgovor;

[81] posledka – kraja;

[82] šućur – hvala, zahvala; šućur čine – zahvaljuju;

[83] posledke – posljedice;

[84] roblje – porodica;

[85] zulum – nasilje, tiranija;

[86] ‘va – ova;

[87] hal – stanje, situacija;

[88] haber – vijest, novost;

[89] varid –

[90] munadije –

[91] halaliti se – oprostiti se;

[92] uzvovi –

[93] es-selamu alejkum – nek je na vas Božiji mir, islamski pozdrav;

[94] ja Allah – o Bože, vokativ;

[95] neuzubillah! – utječem se Allahu od toga, daleko bilo, ugluho bilo, ne snašlo me/ga;

[96] damar – krvni sud;

[97] sačin –

[98] zarar – šteta, gubitak;

[99] marifet – dobro, valjatno, korisno, vjersko osjećanje;

[100] dost – prijatelj;

[101] evlad – dijete, potomak;

[102] ahbab – drug, prijatelj;

[103] hasred/t – žalost, tuga, čežnja;

[104] koptisati – zgrabiti, navaliti;

[105] zahmet –

[106] ćem si – na čemu si;

[107] amel – posao, rad;

[108] melaićeta/melajćeta – anđeli;

[109] Ilijjun –

[110] te – će;

[111] tenešir – hastal na kom se kupa/gasuli mrtvac/mejjit;

[112] sakalejn –

[113] Allahati – bogati;

[114] doslen – do sad;

[115] jaka – kragna;

[116] posipli – posipaj;

[117] svema – samo;

[118] ćefini – čaršafi kojim se obmotavaju umrli;

[119] najfadilnije – najkorisnije;

[120] tabut – nosila;

[121] ulesu – postroje u povorku;

[122] džemat – skupina, zajednica, zajedničko obavljanje molitve/namaza;

[123] jetim – siroče;

[124] horu hakir –

[125] ezijet –

[126] ikram – čast, počast;

[127] zeman – vrijeme;

[128] ibret – pouka;

[129] mal – imovina, imetak;

[130] miraždžija – zet koji uzima miraz od tasta;

[131] la kin – ali;

[132] mezar – grob, raka;

[133] akreba – svojte, šira rodbina;

[134] dova – molitva;

[135] sadaka – milostinja koja čuva davaoca;

[136] haber – vijest, glas;

[137] tri maha – triput;

[138] insan – čovjek;

[139] kuvvet – snaga;

[140] zaifluk – slabost;

[141] fesih-jezik –

[142] cehine – ćefine;

[143] vikaju – zovu;

[144] ćariti – zaraditi;

[145] rizaluk – zadovoljstvo;

[146] htednu – namjere, nanijete;

[147] ovi – ovaj;

[148] šer – zlo;

[149] dženaze – pogrebna povorka;

[150] harab-kuća –

[151] nur – svjetlo;

[152] kabur – mezar, grob, raka;

[153] hoj – hoćeš;

[154] odenā – ovdje;

[155] isjan –

[156] rahmet – milost;

[157] hajran –

[158] šefkatli –

[159] Enes ibni Malik – sluga i ashab/drug Muhammeda, a.s;

[160] rivajet – priča, prenijeto predanje;

[161] rob – čovjek, insan, ljudsko biće kog je stvorio Allah, dž.š;

[162] čališiti –

[163] haram – zabranjeno, zabrana

[164] bit – biti tučen;

[165] zeher – otrov, ljut ko otrov;

[166] ilačli – liječi:

[167] Bismillahi – u ime Allaha. Prvi dio Bismile;

[168] umloži – umnoži, učešća;

[169] ilač – lijek;

[170] Munkir i Nekir – meleki koji spituju umrlog u grobu;

[171] La ilahe illellah – Nema boga osim Allaha;

[172] dževab – odgovor;

[173] Kjiramen-kjatibin/Kiramen-katibin – meleki koji, jedan na lijevom, drugi na desnom ramenu, pišu ljudska djela(dobra na desnom, loša na lijevom);

[174] halal – dozvoljeno od Boga;

[175] ešgal –

[176] Zul-dželal –

[177] uhodit – ulazit/unilazit;

[178] derman –

[179] deder – dela, hajde;

[180] sevab – dobor djelo, djelo kojim je Allah, dž.š., zadovoljan i koje mu upisuje u dobro

[181] đunah/gunah/džunah – grijeh;

[182] tudena – tu;

[183] ćahat/čegat/ćaga – papir;

[184] divit – mastionica;

[185] kalem – pero;

[186] murekljeb/murećep – mastilo;

[187] pljunka – pljuvačka;

[188] topuz – buzdovan/buzdohan;

[189] muhur – pečat;

[190] muhurisati – opečatiti;

[191] Ahiret – Onaj svijet

[192] karanluk – sumrak, akšam;

[193] zapučati – nabaciti na sebe;

[194] tamah – tama, tamnina;

[195] valjatnī – valjaniji, bolji;

[196] doklen – dok;

[197] nalaže – loži, nagovara;

[198] gajet –

[199] zinet – ukras, nakit;

[200] lezetu – užitak, slast;

[201] dajma/daima – uvijek, stalno, konstantno;

[202] duvara – zid, u ovom slučaju zemljani;

[203] merhamet – milosrđe;

[204] varakati – izbjegavati, kriti (se);

[205] kabahet –

[206] gaflet –

[207] barakati –

[208] tadijer –

[209] hilečar –

[210] hava –

[211] šimšik –

[212] hizmet –