SALKO SE VIJA PREVIJA

Salko se vija, previja, 
u svoje majke na krilu. 
“Umrijeh, majko, umrijeh, 
ostadoh željan Hajrije!”

“Ne tuguj, sine Salkane, 
sagradi dvore kraj gore, 
navedi vode studene, 
posadi ruže rumene. 
Sve mome redom doći će, 
i s njima l’jepa Hajrija!”

Salko je majku posluš’o, 
sagradi dvore kraj gore, 
navede vode studene, 
posadi ruže rumene. 
Sve mome redom dođoše, 
Hajrije nema, pa nema.